Категорија: Goran Podunavac

Majka, stari a mislio sam da majke nikada ne mogu ostariti

smanjuje se, a i dalje je najveći čovek u mom životu.

Nije više mlada, a i dalje bi da radi za dvoje.

i dalje bi i da uštedi a i kule i gradove da nam obezbedi.

A majke, majke imaju samo nas. A mi, mi imamo i prvu ljubav i ortake i drugu i treću ljubav i igrice i izlaske i gubljenje vremena i manjak vremena za njih… mi imamo svakoga…a život prolazi…. dok naposletku ne shvatiš, da i ti u životu imaš samo majku. svi ovi gore su prošli, otišli, došli novi, pa otišli i oni… a ona i dalje tu

Život je prolazan, kapiram, ali kosmose da li može nekako da majke ne prolaze.

ne mogu se setiti lika jedne Lenke

a bila mi je prva ljubav

klupa do klupe

do prozora

sećam se da je imala crvenu pernicu sa belim tufnama

a eto ne sećam joj se boju očiju

da li su bile zelene?

gde li je sad ta Lenka

te ljubavni svakako odavno nema

da li se ona seća moga lika

pošto ja pernicu nisam imao

a možda ta Lenka nikada nije ni postojala

možda ja nikada nisam bio zaljubljen

možda se sećam samo te proklete pernice na tufne

i trebalo bi spavati

i trebalo bi sanjati

ali se ne da

vezane misli za neki dok

a plima će

i bura puše

kao iz načete duše

možda negde

daleko negde

ko zna

možda spavam

uspravno stojimo
ničeg se ne bojimo
mi smo lična garda
silnog Dušan cara

mi smo one sjene
iz Principove priče
samo srpski ponos
pokoriti neće

letimo visoko
mi smo mitksa bića
na nebu visoko
108 Košarskih mladića

Настави са читањем “Sjene – Goran Podunavac”

i ništa nije kao prije

bježimo cestom oluja nas bije

tuđi sami preplašeni

kome smo se zamjerili

kolona duga a još veća tuga

gladni žedni bosi

lede nam se kosti

plače nejač, stari suze rone

zar da ostave gdje su svoj na svome

sin im je na straži

koju tuđin gazi

nepravda je velika stradanje se pamti

nemoj neko da se usudi sve ovo da zaboravi

i dok gori svjeća u novoj tuđini

majka tiho moli da prestane da boli

Imam platu

imam i kafanu

i verne drugare što me uvek prate

Imam pesmu, ali nemam glas

u kafanu idem od kad za nju znam

Drugovao s kelnerima

plač’o ture pića

muzici sam ostavljao i po sto evrića

Al’ život je čudan

i kraj brzo dođe

zato širi legendu kad kafani pođeš

ukrala je noći boje

ukrala je srce moje

ukrala je suncu sjaj

i iz moga oka plam

ukrala je harfi ton

da iz duše gurne bol

ukrala je vili krila

da bi večno moja bila

Zaboravljam lik koji drag mi beše

Zaboravljam dan jer on kratak beše

Zaboravljam nju koja tuđa beše

Zaboravih sve, jer to samo san beše.

Beskrajne noći, da li će proći

i ova tuga, beskrajno duga

beže mi sni putem nekim zlim

beže u stid, beže u sram, beže od novoga sna.

Plačem, a u stvari molim

da se vrate davni snovi

i moleći mrem

za bivše mi sne.

Osmehni se nevinom

Osmehni se ljutom

Osmehni se i ljudima što sede na klupi

Osmehni se prijatelju

Osmehni se ženi

Kad te stigne noćni umor, osmehni se sebi.