Категорија: Goran Podunavac

ukrala je noći boje

ukrala je srce moje

ukrala je suncu sjaj

i iz moga oka plam

ukrala je harfi ton

da iz duše gurne bol

ukrala je vili krila

da bi večno moja bila

Zaboravljam lik koji drag mi beše

Zaboravljam dan jer on kratak beše

Zaboravljam nju koja tuđa beše

Zaboravih sve, jer to samo san beše.

Beskrajne noći, da li će proći

i ova tuga, beskrajno duga

beže mi sni putem nekim zlim

beže u stid, beže u sram, beže od novoga sna.

Plačem, a u stvari molim

da se vrate davni snovi

i moleći mrem

za bivše mi sne.

Osmehni se nevinom

Osmehni se ljutom

Osmehni se i ljudima što sede na klupi

Osmehni se prijatelju

Osmehni se ženi

Kad te stigne noćni umor, osmehni se sebi.

Ponosni rode borbe te vode

ponosna rajo bilo je davno

ponosna zemljo znaš li sad gde smo

tvoji mladunci i tvoji hajduci

tvoji svatovi i davni ratovi

tuđi rovovi naši su grobovi

nestale staze godine gaze

tamne putanje naše su patnje

patnje pune bola, krvi i znoja

čemera i jada

al’ naša je zemlja ponosna do kraja!