ПРВА ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈА Часописа ПоезијаСРБ број 14.

Овде је премијерно у суботу, 08.08.2020. године у 20:00 сати приказана ПРВА ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈА часописа ПоезијаСРБ број 14. у целокупном трајању од 2 сата и 6 мунута. У међувремену било је мало измена у самом снимку и ово је финална верзија. Садржај је богат и разноврстан, има поезије, епитафа, афоризама, музике… Можете је погледати поново. Надам се да ћете уживати!

Настави са читањем “ПРВА ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈА Часописа ПоезијаСРБ број 14.”

“Žal za rodnim krajem”, Jasmina Dimitrijević

Prošla je skoro godina cela
Kako ne videh rodni kraj
Fali mi sve što ostavih tamo
Kada se setim milih gušim jecaj.

Čoveka sedog kada sretnem
Pomislim odmah da je tata moj
Onda se samo sa tugom setim
Deli nas veliki kilometara broj.

Dođe mi da sa nekim malo popričam
Tugu i srecu da imam da podelim
Moje sestre kraj mene nema
Naših razgovora često se uželim.

U luku zaobilazim gradski park
Iz koga dečja graja dopire
Moji anđeli tamo su daleko
Iz daljine prema meni ručice šire.

Teškim korakom kraj groblja prođem
Gde umesto sveca lampaši gore
Setim se majčice i dragog dede
Njihovi grobovi u selu jos postoje.

Šumeci reka veselo krivuda
Poželim odmah da to je Morava
Ne vidim ni vodenice ni skele
Setim se da je ovo Zagreb i reka Sava.

ПРВА ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ПОЕЗИЈА СРБ Број 14 – www.poezija.rs 08.08.2020. у 20:00 сати

ПРВА ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ПОЕЗИЈА СРБ Број 14.
Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 14, промовисаћемо по ПРВИ ПУТ ВИРТУЕЛНО на сајту www.poezija.rs, а истовремено и на Facebooku и JouTubeu на мојим профилима.

Термин за промоцију је субота 8. август 2020. године у 20:00 сати.


Ако су Ваше песме или афоризми објављени у часопису ПоезијаСРБ број 14. и ако желите да у промоцији часописа активно учествујете потребно је:

  • Да одаберете из часописа једну своју песму или 10 афоризама;
  • Да телефоном направите видео снимак у мп4 формату и
  • Да видео снимак доставите мени на мејл: pesnik@poezija.rs .

Снимак је потребно доставити најкасније до 01.08.2020. године, како бих ја имао довољно времена да измиксујем финални снимак, који ћемо заједно гледати. Молим Вас да при снимању видео снимка телефон буде у хоризонталном положају, како бих могао да све снимке спојим у један финални. Ако буде неких нејасноћа или питања јавите ми се на наведени мејл или ме позовите.

Љубодраг Обрадовић


Слику на корицама урадила је сликарка из Крушевца Слађана Бундало

ПРЕУЗМИТЕ БЕСПЛАТНО

Download
ПРЕУЗМИТЕ ЧАСОПИС у пдф-у и ако уочите неке грешке и неправилности јавите ми на мејл pesnik@poezija.rs како бих пре штампања исправио. Часопис иде у штампу 01.08.2020. године. /Уредник Љубодраг Обрадовић/
Поштовани читаоци, драги песници, имам за Вас важну и лепу вест! Од данас 22.07.2020. године доступан је бесплатно у пдф-у “Часопис за поезију – ПоезијаСРБ” број 14. Часопис има 156 страна А4 формата. Ко жели да часопис купи у папирном издању, то може да уради уплатом на жиро рачун 310-209359-17 Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ износа од 500,00 динара за испоруке на кућну адресу у Србији. За све остале из иностранства, као алтернатива, за сада остаје бесплатни примерак часописа ПоезијаСРБ број 14. у пдф-у. За све детаље можете нам се сви обратити на мејл: pesnik@poezija.rs .

УМЕСТО УВОДА – Љ. Обрадовић

Сваки часопис за поезију ПоезијаСРб је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у Часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу! Ево, и овај четрнаести број нашег часописа је посебан! Посебан је, јер после њега долази Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 15., а сваки нови број, за све нас из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ је добар знак, јер сваки нови број означава сам живот. Значи живи смо, пишемо и објављујемо. Мало ли је?
Да поновимо, наш часопис је отворен за све песнике из Србије и расејања који пишу на српском језику (или другим ех-ју језицима), који своје поетско дело стварају управо сада, дакле савременим песницима и они су најзаступљенији у овом броју.

Настави са читањем “ПРВА ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ПОЕЗИЈА СРБ Број 14 – www.poezija.rs 08.08.2020. у 20:00 сати”

СУТРА ЈЕ НОВИ ДАН – Љубодраг Обрадовић

СУТРА ЈЕ НОВИ ДАН

Сунце на истоку излази…
Ја у свет полазим!

И идем,
а пут не знам куд ме води.
Пролазим преко брда и долова,
трња и јаруга,
осмеха и фолова…

Идем, а чека ме туга!
Идем да радим…
Радим да једем, пијем, дишем…
Сокове живота
на сламку да кушам,
да живим!

О мајко, зашто ме роди,
кад живим да бих корачао,
тражећи живота смисао,
а нико га пре мене није нашао?

Живот буја!
Живот, али ЖИВОТ?
Девојке, младе и лепе,
погледе и пољупце нуде…
Љубавна искушења се буде…
Сплавови и музика,
језера и планине,
мора и дубине…

Зеница од кестена – Данијела Нела Јевремовић

Зеница од кестена

Носим ниску од бисера
и камења,
огрлицу од дана и година,
у зеници од кестена
паперјасти облак снова.

У мојим зеницама
спаваш,
будиш се и умиваш
у сузи што гаси
огањ у њима.

Сваку ми сузу
преточиш у росу
на цвету,
сваку ледену кишу
у реку
што тече ка мору.

Настави са читањем “Зеница од кестена – Данијела Нела Јевремовић”

Сања моја Србија – Данијела Јевремовић

Сања моја Србија

Сања моја Србија
славски колач и свећу
и породичну срећу
звони граја дечија.

Сања моја Србија
вијоре се пелене
дечје ноге малене
чеда јој најмилија.

И сања домовина
венчања и крштења
весеља, радовања
и домаћинског вина.

Настави са читањем “Сања моја Србија – Данијела Јевремовић”

ЈАВЉАМ ТИ – Милосав Ђукић Ћука



ЈАВЉАМ ТИ


Плете се и данас младо врбово пруће,
у шљивику горе изнад наше куће.
Јављам ти да знаш, све је по старом,
а ако посумњаш да те лажем,
не знам шта ћу на то да ти кажем.

Сад се на дугме бродови покрећу,
о дроновима  ни да причам нећу…
Не знаш ти шта је то,
слично као кад птице полећу.
И шта још да ти кажем?
Хоћеш ли истину, или да те лажем?

Настави са читањем “ЈАВЉАМ ТИ – Милосав Ђукић Ћука”

SUSRET SA SMRĆU

Triput sam se videla sa tobom,
Sanjala sam gošću
U svili boje meda,
Kucnula si,
Ušla
I samo takla dušu
 
Srce je upamtilo – tvoje meke prste
Pretesno je u zagrljaju – koji iščekuješ
 
Svaki dan ima oči – boje tvoje pesme
Svaki dan
 
Znam da ćeš doći kad te zaboravim
Blagonaklono ti ostavljam poruke na staklu
Biću tiha
 
Sasvim tiha
Tiša od nevena u tvom vernom krilu
 
Život je tvoja drevna tvorevina

VOŽD KARAĐORĐE-Miroslav Krnjeta

Krv je tekla širom Srbije
na svakom drumu glava na kolcu
kad se od sultana odmetnuše dahije
zulum čine a lelek Šumadijom odjekuje
nema sna,danju mira od Turskog jatagana
Srbija postade groblje i paljevina,
u to nevreme na zboru vojvode,knezovi u Orašcu.
Svi na oružje na sretenje Gospodnje
dolazi crni Đorđe da osveti harač i klanje,
udari grom u Topoli glasno javi
Srbijo okupljaj se pod Karađorđevoj zastavi.
Podigoše sablje i knezovi i raja i povikaše
vodi nas Đorđe gde sviće sloboda,
puška širi glas Srbijo dobila si vožda
u boj Srbi udrite janjičare i buljukbaše.
Palite hanove i u okove muselime
dolazi crni zulumćari da vam poseče ćilime
neće Srbin ljubiti Turske skute
Vožd dolazi vodi delije i ustaničke čete.
Sa Rudnika šuma peva potoci žubore
gde Đorđe prođe dižu se polja i gore
sa svih strana za njim kreće Srblje
beže age i paše od Srpske sablje.
O slobode glasniče veliki junače
sada više Srpska majka ne plače,
kao orao sa visina na Rudnik si sleteo
sam Bog te Srbima Karađorđe poslao.
Srbadija se zaklinje ispod krsta
vodi nas kroz oganj do slobode
u smrt sa tobom idemo Karađorđe Vožde.

СУМОРНИ ДАНИ КОРОНЕ *Драгојло Јовић

СУМОРНИ ДАНИ КОРОНЕ

Опет неки суморни дани
Па ништа више није као пре
Док небом тмурни облаци језде
Ту поред нас човек умире.

Пред налетом страха узмиче лепота
Страдање ближњих прихвата се немо
Као плима о обалу удара нас питање
Знамо ли сада, куда то идемо.

Смењују се вести шибају нас слутње
Бројеви мере најтужније слике
Облаци тамни прекрили видике
А душе се свиле у своје ћувике.

Одједном смо мала и немоћна бића
Свесни да у трену неког неће бити
Та спознаја људске маленкости
Отвара нам очи, време пролазности.

Један дан живота сад се златом злати
Ал` казаљка сата у месту не стоји
Она некуд хита па и слутњу мери
Као тихa вода судбину нам кроји.

Зашто баш овако да нестају људи
И свирепа бољка да животе гаси
Није ли ово тек почетак краја
Кад Божја је казна источно од раја.