BOŽUR – Dragojlo Jović

BOŽUR

Nisu moja polja mala,
Al mi noga dalje hoće,
Tamo gde su ruke pradedova
Zasadile večno voće.

Tamo gde su zemlju svetu
Krvlju svojom natapali
I grobove ostavili
Kao zavet za potomke.

Plaču crkve, manastiri
S krsta zlatna suza sija,
Ka istoku pogled setni,
Čeka vreme dimiskija.

A ono će da se vrati,
Sve na svoje uvek dodje,
Samo treba izdržati ,
Dok zulumćar nekud prodje.

Još su magle niz Kosovo,
I sve „ale“ sada ćute,
Čekajući one sniju
Da Sitnicu opet mute.

Al Kosovo još uvek se seća,
Kad glavama Turskim beše seča,
Kad je Božur sa bojom od krvi,
Krst Lazaru napravio prvi.

ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА – Јасмина Димитријевић


ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА

Километрима сам далеко
Али памтим порекло своје
Сећам се приче о косовском боју
Косовски божури још постоје.

Сећам се звоњаве са црквеног торња
Мада је овде баш не чујем често
Данашњи дан буди ми сећање
На моје драго родно место.

Са поносом свима причам о њему
О историји иза које векови стоје
О кнезу Лазару и српској престоници
Јунацима који смрти се не боје.

Видим да ме многи чудно гледају
Мисле вероватно да претерујем мало
Зар је такво јунаштво постојало
Борили се као да им до живота није стало.

Настави са читањем “ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА – Јасмина Димитријевић”

NA VIDOVDAN – Miroslav Krnjeta

Seti se rode svetog mučenika Lazara
Srpskih vitezova svih svetih Srpskih mučenika,
hrabrog stradanja svetog nam cara
junačkog boja do smrti Srpskih ratnika.

Upali danas sveću Srbine
za mučenike i krst njihove sudbine,
kada Srbi u boj jurnuše junskog dana
i večno se sećaj rode svetih mučenika Vidovdana.

Na Vidovdan pokloni se Gospodu
odaj počast palima za slobodu,
seti se svetlih ratnika i junaka
koji poginuše za krst ispod Srpskog barjaka.

Na Vidovdan krenula vatra Turske ordije
da nam zatre seme pravoslavlja krst da ubije,
kuda si krenuo krvavi Turčine
ova zemlja rađa divove junačine.

Настави са читањем “NA VIDOVDAN – Miroslav Krnjeta”

ТРИПТИХ РАСПЕТО КОСОВО 2020. (и 2010.)

На вест о смрти Академског сликара Милоша Шобајића, прилика је да Вас подсетим  на његов боравак у Крушевцу 27.06.2010. године.

Данас се треба сећати и подсећати друге. Ја Вас подсећам како је то било друге године постојања манифестације ТРИПТИХ РАСПЕТО КОСОВО 2010. године.

У Галерији Милића од Мачве у Крушевцу, Цара Лазара 8 и Крушевачком позоришту, 27.06.2010. године, у предвечерје Видовдана, одржан је музичко-поетски триптих РАСПЕТО КОСОВО, посвећен идеји да се се Косово и Метохија очувају у границама Србије. Погледајте детаље…


Академски сликар Милош Шобајић поклања галерији Милића од Мачве своју слику (преузео Љубиша Бата Ђидић – председник савета галерије Милића од Мачве) и обраћа се присутнима пригодном беседом:

Видовдан је дан када најбоље знамо ко смо и одакле смо, али још увек не знамо где идемо.

Тог дана, за Видовдан, једино што сви добро знамо јесте дa смо Срби. За Видовдан исто тако знамо да долазимо од оног кобног Видовдана 1389 године када смо изгубили државу, коју ни до данас још нисмо успоставили и стално се питам да ли је то зато што смо мање способни од осталих европских народа који одавно уживају у благодетима њихових суверенитета, или је наша судбина таква, па да је било који народ живео на овој раскрсници, не би био у стању да створи трајну државу и да се тако заштити од свакојаких агресија

Најзад, за овај дан Видовдана, знамо да још увек не знамо где тачно идемо и то је оно што све нас највише боли и плаши.

Сутра ћемо славити шест стотина двадесет и први Видовдан од оног најболнијег Видовдана којег се увек сећамо и у току тих дугих столећа смо ишли корак напред, па корак назад. Имали смо и неколико сјајних корака напред који су нас грејали у хладним ноћима. Данас смо опет у кораку уназад, немоћни да се супроставимо пре свега нама самима. Ја сам уверен да ћемо наћи снагу да се отргнем о злу које нас дави. Зато свима нама честитам овај Видовдан, дан који нас упозорава и подсећа да требамо да се посветимо озбиљном размишљању шта да урадимо да би најзад знали и где идемо.

Милош Шобајић


Градоначелник Крушевца мр Десимир Павловић поклања Милошу Шобајићу монографију галерије Милића од Мачве