То је био један момак,
који душу даје у ракији
и вину,
док му срце други скину.
Волео је да каже
Жене су волеле мене,
пијаног још више,
док се ја излевам са ракијом,
као да је у мени кише.
Али имао је проблема,
породичних,
у људима је налазио
још људи хаотичних
Дођу му оне године
када мора да остави пиће,
али он неће,
још тежи карактер је био,
а свима је по једну боцу
залио…
Ето га,
у старим креветом,
са флашом празном,
слуша смрт која га зове.
И на крају упокојио се,
са душом чистом
и Џорџом Торгудом
на срцу…