СУСРЕТИ
Драгану Врањешу
Спајала нас камена лета,
испод камених зора,
Камену се враћали,
ко` морнар обали мора.
На светилишту каменом,
Камењани с каменом живе,
у камену камени они,
камене им њиве.
Овде кад боли камено боли,
и туга је камена,
све је овде камено,
до каменог времена.
© Андреја Ђ. Врањеш