Аутор: Ilievski Kristijan

Рат и љубав

Ја пођох на ратишту густом,
са душом пустом да чувам њу
и све оне које волим и ценим.

Јуче сам добио писмо
да жели да оде одавде,
шта могу ту да урадим,
осим да јој обезбедим пут
до бољу будућност.

Док се ја бијем на кршевима косовским,
та једна планина толико је велика
да ће ти душу узети.

А она,са лепим именом чије је Бог одредио,
са лепотом и добротом из наших снова,
Катарина,је решила да иде
да иде тамо далеко
преко стотину планина и гора
за боље сутра.

Не знам дали сам погрешио или не,
то остаје енигма,
И ту ме снађе метак на Кошарама,
метак љут и брз као гром,
ушао у мене
и побио све живо што је остало
тамо.

Ето,20 година прођоше,
сви се умирише,
а ја јад и чемер црни
остао сам сам.

Нема ње,нема ништа око мене,
осим патња и пакао
који ми је душу узео,
ниједан миран дан ми није дао.

Тамо далеко,далеко од мене
тамо је љубав моја,
тамо је моја Каћа.

Надам се,ако будем остао жив,
да ће она ово прочитати
и видети да је нисам
заборавио.

Пијанац – Кристијан Илиевски

То је био један момак,
који душу даје у ракији
и вину,
док му срце други скину.

Волео је да каже
Жене су волеле мене,
пијаног још више,
док се ја излевам са ракијом,
као да је у мени кише.

Али имао је проблема,
породичних,
у људима је налазио
још људи хаотичних

Дођу му оне године
када мора да остави пиће,
али он неће,
још тежи карактер је био,
а свима је по једну боцу
залио…

Ето га,
у старим креветом,
са флашом празном,
слуша смрт која га зове.

И на крају упокојио се,
са душом чистом
и Џорџом Торгудом
на срцу…

Породица – Илијевски Кристијан

Бориш се као црни витез,
за оно што волиш
за оно што тебе чека
да дођеш,
да се њима вратиш.

Али ти си тамо,
у тамама шуме,
чуваш себе и остале,
страх те да не изгубиш све.

Страха нимало немаш,
али жеља ти је да све што
волиш буде око тебе.

Гледаш горе у небесима,
мислиш о твојима,
о њој,
жени поносној,
што ти чува кућу
и децу подиже.

Настави са читањем “Породица – Илијевски Кристијан”

Једина моја – Кристијан Илиевски

Не знам шта рећи а не заплакати,
када је погледнем у те очи црне
које те гађају као гром
та коса црна која ме води ка њој,
некако ми фали да је погалим,
да јој душу помазим,
а те очи да љубим
док мене нема.

То име,као да јој га је Бог
сами дао,
брижна је и добра,
а кад је уљутиш права кобра.

То лепо лице које сија осмехом златним,
сањам је сваке ноћи,
кад ће она код мене у загрљају доћи,
волим је више од свега,
чак и од овог света и живота.

Богдана,
мило моје,
надам се да те видим
и да те никад не испустим.

Tiha noć na Gradačac kuli-Kristijan Ilievski

Eh ljepotice moja, bez tebe nikako ne mogu, stalno te sanjam za svaki momenat s tobom. Radujem se za svaki momenat s tobom, sanjam te gdje sjedimo na Gradačac Kuli, gdje nas gleda Zmaj i njegova ljuba… Sanjam te svaku noć, kako pijemo kahvu zajedno, kako se grlimo i ljubimo, dokle god možemo. Allaha mi, … Настави са читањем “Tiha noć na Gradačac kuli-Kristijan Ilievski”

Eh ljepotice moja,
bez tebe nikako
ne mogu,
stalno te sanjam za
svaki momenat
s tobom.

Radujem se za svaki momenat
s tobom,
sanjam te gdje sjedimo
na Gradačac Kuli,
gdje nas gleda Zmaj i njegova
ljuba…

Sanjam te svaku noć,
kako pijemo kahvu
zajedno,
kako se grlimo i ljubimo,
dokle god možemo.

Allaha mi,
ova duša mi ne može
bez tebe,
jer ti si ta koja
me drži u jačini
i mi daje snagu
da se ponosim
s tobom.

Allahu dragi,
hvala ti
što mi dade
ovu ljepoticu
što je sada sa mnom.

Eto nas Allahu dragi,
na Gradačac kuli,
zajedno nas dvoje,
gdje sjedimo
na čardaku
i ljubimo se do
beskraja.

E moj Zmaju od Bosne,
eto nas dvoje,
zaljubili smo se
na tvojoj kuli,
kuli Gradačkoj.

I još jednom hvala
ti do neba
moj Husein beže,
hvala ti što
mi dade tu sreću
za kojom žudim
godinama.

Ovo posvećujem mojoj voljenoj #L ♥

Zrak

Ne znam bože šta mi je, ali nemam vremena više da čekam momenat da je vidim. Nju čekam da vidim kao jutarnji zrak, dok nju čekam, dođe onaj prokleti mrak, gde noću ulicama šetam. Gde si dušo, da te vide oči moje, a kad te vidim, ne znam gde sam, izgubim se u tvoju raskošnu … Настави са читањем “Zrak”

Ne znam bože šta mi je,
ali nemam vremena više
da čekam momenat
da je vidim.

Nju čekam da vidim kao jutarnji zrak,
dok nju čekam,
dođe onaj prokleti mrak,
gde noću ulicama šetam.

Gde si dušo,
da te vide oči moje,
a kad te vidim,
ne znam gde sam,
izgubim se u tvoju raskošnu lepotu.

Dođi u zagrljaju mom,
da te ne dam nikom,
da ti okice gledam,
da ti obraze mazim,
i ljubav tvoju pazim.

Ilijana

Takva cura se nije videla još, od te silne lepote koja izbija, u oci moje, kad je vidiš, odmah osetiš jednu vatru koja bije u tebi. A kad je pogledam, meni se odmah zamanta u mozgu, jer ona zaslepi s tom finom lepotom. Dođi u moj zagrljaj, da te grlim i ljubim dok sam živ. … Настави са читањем “Ilijana”

Takva cura se nije videla još,
od te silne lepote koja izbija,
u oci moje,
kad je vidiš,
odmah osetiš jednu vatru
koja bije u tebi.

A kad je pogledam,
meni se odmah zamanta
u mozgu,
jer ona zaslepi s tom finom
lepotom.

Dođi u moj zagrljaj,
da te grlim
i ljubim dok sam živ.

Ličiš na lepu lalu,
za koju dao život,
samo da je pomilkim
i pomirišem.

Светиња моја – Кристијан Илијевски

Ех, лепотице са очима златним, што шеташ улицама самим, што се читаву ноћ шеташ, што се пустиш по тим сокацима, далеко од мене. Дођи са мном, да смо заједно, да се не одвајамо, да се љубимо док свети Месечина бела. Ти, цурице са светлећим очима, што идеш даље и даље, као да се кријеш од … Настави са читањем “Светиња моја – Кристијан Илијевски”

Ех, лепотице са очима златним,
што шеташ улицама самим,
што се читаву ноћ шеташ,
што се пустиш по тим сокацима,
далеко од мене.

Дођи са мном,
да смо заједно,
да се не одвајамо,
да се љубимо док свети
Месечина бела.

Ти, цурице са светлећим очима,
што идеш даље и даље,
као да се кријеш од нешто.

Што не дођеш са мном,
да идемо негде далеко
од свега лошег што је
пред  нас.

Да идемо негде далеко,
где ћемо да седнемо
под неким дрвећем,
и да се љубимо
док можемо,
да гледамо Месечину
и њене звезде.

Дођи у рукама мојим,
да те никада не испустим,
да те љубим
и никада не оставим.

Jelena-Kristijan Ilievski

Lepotice sa sijajućom plavom kosom, i arapsim kafenim očima ti što hodas po ulici tako zanosno i ponosno kao nikad. Ti si me okupirala tvojim srcem, tvojom svetlom lepotom, i dobrotom. Gde si sad, što ne dođeš do mene i da smo zajedno uvek. Gde si sada, da te ljubim u te usne rumene, da … Настави са читањем “Jelena-Kristijan Ilievski”

Lepotice sa sijajućom plavom kosom,
i arapsim kafenim očima
ti što hodas po ulici tako
zanosno i ponosno kao
nikad.

Ti si me okupirala tvojim srcem,
tvojom svetlom lepotom,
i dobrotom.
Gde si sad,
što ne dođeš
do mene i da smo
zajedno uvek.

Gde si sada,
da te ljubim
u te usne rumene,
da ti mazim
tu kosu zlaćanu
Da te grlim toliko,
da te ne ispustim iz ruke.

Što te nema,
što ne dođeš
da se ljubimo
pod svetlom mesečinom
do beskraja.

2001-Kristijan Ilievski

Eh,ta godina šta li donese, a šta mnogo odnese, čitava godina je prošla u strahu i trepetu od terorizma. Ali,nije bilo lako za njih, jer naši branitelji su tu bili nikad nisu izostali od svojih dužnosti, bili su toliko verni, da im sam Bog zavidi na to. Dokazali su, da uvek mogu da brane svoje … Настави са читањем “2001-Kristijan Ilievski”

Eh,ta godina šta li donese,
a šta mnogo odnese,
čitava godina je prošla u
strahu i trepetu od terorizma.

Ali,nije bilo lako za njih,
jer naši branitelji su tu bili
nikad nisu izostali od svojih dužnosti,
bili su toliko verni,
da im sam Bog zavidi na to.

Dokazali su,
da uvek mogu da brane svoje kuće
svoje porodice i svoju državu.
Od tad pa do dana današnjeg
plaču li plaču majke,žene,deca
po te heroje.

Karpalak,Vejce,Ljubotenska Bačila
i sve ostale regije svedoče o tome
i dan danas.

Hvala vam branitelji,
što ste bili uz nas do kraja!