Један Американац је рекао
да је једина реалност у овом животу
бол.
Није то његово,
било би превише,
него је негде чуо,
од старих Грка,
или старих Немаца,
оних са високим крагнама
и зулуфима.
Кад сам га питао зашто,каже:
„Try to argue it away. Good luck.”
И смеје се,
будала.
Међутим,
то испада да је тачно,
јер ако и променим став,
ослободивши се културних конструката
и уложим сав свој напор
да укажем на илузорност доживљаја
и релативност те идеје, као и сваке друге,
бол зуба неће престати.
Међутим,
једном ће ипак престати,
на овај или онај начин,
сам или уз интервенцију споља,
а на статус једине стварности
не може да претендује оно
што зависи од било чега,
а нарочито од времена.
Такође,
ако будем пун позитивне енергије
и изаберем други угао гледања,
призвавши у помоћ све Старе Грке
и Немце с крагнама и зулуфима,
и додам Конфучија приде,
и ако ми они кажу
сваки своју најдубљу мудрост,
ти због тога нећеш васкрснути
и вратити се.
То је тачно,
апсолутно
и дефинитивно.
Рекао сам:
„апсолутно и дефинитивно“.
А рекао сам и:
„због тога“.
Међутим,
