Категорија: Ljubodrag Obradović

ПИСАО САМ ИМЕ ТВОЈЕ – Љубодраг Обрадовић


Љубодраг Обрадовић је изговорио ову песму 11.02.2010. године, пред препуном салом Дома војске у касарни Цар Лазар у Крушевцу.

Миодраг Динуловић, сада управник Краљевачког позоришта је изговорио ову песму 10. децембра 2009. године у Крушевачком позоришту.

ПИСАО САМ ИМЕ ТВОЈЕ

Писао сам име твоје,
на папиру, у трави,
на дрвећу, у срцу,
свуда сам писао.

А ти си се смејала и говорила
како је то глупо,
јер имена луда налазе се свуда.

Е, моја, мала, девојчице,
не знаш ти шта је љубав,
не знаш ти шта је туга,
ништа ти не знаш…

А кад би знала, не би се смејала
писању мом, шапутању мом,
патњама мојим.

Е, моја, мала, девојчице,
не знаш ти шта је љубав,
не знаш ти шта је туга,
не знаш, ништа ти не знаш…

Настави са читањем “ПИСАО САМ ИМЕ ТВОЈЕ – Љубодраг Обрадовић”

НОЋНО НЕБО – Љубодраг Обрадовић

 

НОЋНО НЕБО

Одавно нисам
застао да гледам
ноћно небо.
Одавно присан, нисам био
са звездама и птицама.
Одавно летео нисам.

Времена нимало,
сплет догађања стеже.
Један од младића сам,
од тога ништа теже.

Сан ми је девојка,
а старост ме глади,
љубав моја је бољка,
а машта се хлади.
Настави са читањем “НОЋНО НЕБО – Љубодраг Обрадовић”

ПЕСНИЧКИ ПРЕСТО – Љубодраг Обрадовић


ПЕСНИЧКИ ПРЕСТО

Откотрљај се на дно
Птицо стара
Узлет биће чудо
Немаш ти за то дара

Сиђи у рупу
Све дође на своје место
Ти си да зидаш какву шупу
Ниси за песнички престо

Склони се у страну
Пролаз за људе честите
Ти негуј своју рану
Стварност има своје рите
Настави са читањем “ПЕСНИЧКИ ПРЕСТО – Љубодраг Обрадовић”

ПИСАО САМ ИМЕ ТВОЈЕ – Љубодраг Обрадовић

                 
Песму говори Миодраг Динуловић

ПИСАО САМ ИМЕ ТВОЈЕ

Писао сам име твоје,
на папиру, у трави,
на дрвећу, у срцу,
свуда сам писао.

А ти си се смејала
и говорила
како је то глупо,
јер имена луда
налазе се свуда.

Е, моја, мала, девојчице,
не знаш ти шта је љубав,
не знаш ти шта је туга,
ништа ти не знаш…

А кад би знала,
не би се смејала
писању мом,
шапутању мом,
патњама мојим.

Е, моја, мала, девојчице,
не знаш ти шта је љубав,
не знаш ти шта је туга,
не знаш, ништа ти не знаш…

А кад би знала
и сама би писала
име твоје, име моје,
у трави, на дрвећу, у срцу…

Свуда би писала
само да не заборавиш:
шта је љубав, шта је туга,
шта је радост,
шта је дуга ноћ
на обали мутне реке,
испод неке старе врбе,
са мном проведена.

Настави са читањем “ПИСАО САМ ИМЕ ТВОЈЕ – Љубодраг Обрадовић”

САЊАО САМ – Љубодраг Обрадовић

САЊАО САМ

Сањао сам твоје усне,
сањао сам косу, тело.
Ја сам у сну био везан,
везало ме моје село.

Сањао сам твоју свадбу.
Ти у колу, лице бледо.
Дадоше те другом момку,
прекрише ми срце ледом.

Видео сам патњу твоју
и осмех младића срећног.
Не, не! Ти то ниси хтела.
То је превара, превара.

Настави са читањем “САЊАО САМ – Љубодраг Обрадовић”

ФЕДРАРО, Жорж Фејдо – ИДЕМ У ЛОВ – режија Спасоје Ж. Миловановић

У сусрет “ФЕДРАРУ 2021.” подсетићемо Вас на неке драмске представе КУД-а “Вук Караџић” из Треботина, Жабара и Мале Врбнице изведене на предходним манифестацијама. За почетак приказујемо Вам представу “ИДЕМ У ЛОВ” Жоржа Фејдоа у режији Спасоја Ж. Миловановића… На неким извођењима представе, као глумац у резерви наступао сам и ја. Погледајте представу, фотографије и уживајте!


Љубодраг Обрадовић – као инспектор у представи

Настави са читањем “ФЕДРАРО, Жорж Фејдо – ИДЕМ У ЛОВ – режија Спасоје Ж. Миловановић”

НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ – Љубодраг Обрадовић – IN THE BEGINNING AND AT THE END


Сајам књига у Крушевцу 2023. – Љубодраг Обрадовић говори песму уз музику “Adagio-JohannSebastianBach”:

НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ

И на почетку и на крају,
одувек нас носе снови,
иако ка забораву и бескрају,
неумитно наш брод плови.

Оно прошло, нас не дотиче,
наша прошлост неком смета.
Брод у даљину сад одмиче
и односи сва блага света.

Моја драга на том броду,
не мисли, баш је срећна.
Пријатеља слуша у заносу,
долази будућност много лепша.

Долази будућност лудо фина.
Машем са обале поспан.
Сутра ћу, уз бокал вина,
ући и ја у неки нови сан.

И све ће проћи, игра жива.
Месец ће да светли, мрак сном да коље.
Опет ће радници на чашу пива
и сећање, некад је било боље.

Опет ће радници да раде,
а мудраци да мудрују и снују
и да се после нове параде,
љуте, што их уз пиво псују.

А ју ћу низ улицу ићи,
крај излога пуних и светлих…
У души светлеће месец,
а џеп биће празан.

Стићи ћу до краја,
свако стигне, јер не жели.
Одмахнућу само руком…
Ко остане, нек се весели!

И на почетку и на крају,
увек се свашта деси.
Ипак, у забораву и бескрају,
остаће нам и порази и успеси…

Настави са читањем “НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ – Љубодраг Обрадовић – IN THE BEGINNING AND AT THE END”

ЖИВЕТИ СЛОБОДНО – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића

ЖИВЕТИ СЛОБОДНО

Убери сваки цвет,
сваку травку згази.
Да крочиш у слободан свет,
све око себе унакази.

Не бери бригу за друге,
ти си епицентар света.
Да се твој сан оствари,
продај одмах све,
продај и спокој детета.

За трен лажног весеља,
смело поклони туђе идеале.
Да се испуни твоја жеља,
режирај бројне скандале.

Титраји стихова што блуде,
учмалост и таму разбијају.
Све слободе света сад се нуде,
очима у мраку што сијају.

Очима за слободом што светле,
певају се омамљиве баладе…
У име сутрашњице светле,
ноћас их лежерно раде.

Гласник који доноси мрак,
сад о срећној будућности труби.
Чим изгубимо властити знак,
чим се разум изгуби.

Живети слободно, у ред стати:
светски поредак је нов!
Ако хоћеш да те срећа прати,
у својој башти истреби коров.

Искрчи шуме, преори ливаде…
Оне који о слободи сањају,
построј у радне бригаде,
да за моћне рај стварају.

Живети слободно,
душу са ђаволом стопити…
А оне што ходају узводно,
у вртлозима потопити.

© Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “ЖИВЕТИ СЛОБОДНО – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића”

Једна слика, две песме и неколико фотографија…

Како се уметности преплићу? На једној приредби прошле 2020. године у Дому културе у Треботину ја сам изговорио песму БАЛЕРИНА која је настала по слици Мирославе Петронијевић, јер је био обичај да се на СУПЕСУ на основу слика насталих на ликовној колонији ФЕДРАРО 2014. напише писма. Мирослава је тада изговорила песму Ненада Ђекића НА МОРАВИ, а Ненад Ђекић је дугогодишњи сарадник на сајту www.poezija.rs. Уживајте у аудио снимку, поезији, сликарству и фотографијама. /Љубодраг Обрадовић/
БАЛЕРИНА

Експлозија си бола и боја
На платну одсјај среће
Никад нећеш бити моја
а живот ми покрећеш

Позорница твој је свемир
Блаженства маштом језде
Док у снове уносиш немир
И у срцу палиш све звезде

Лете идеје сликама у низу
Свест обманама палаца
Тако си далеко а тако близу
Само сан те у јаву не добаца

Многе очи тајно прате
Игру којом смисао сејеш
И срећан је свако ко зна те
Спокојну док се смејеш

Ти осмех и снове крадеш
Док летиш ивицом дуге
Покрет ти је за насладе
За сањаре и бреме туге

Кад сликар дилеме има
Слику преслика новом
Песник ни канонадом рима
Немир не замени спокојом

А ти немој снове да кријеш
Играј своју игру до краја
На груди кога привијеш
Ето и њему експлозије сјаја


© Љубодраг Обрадовић

 НА МОРАВИ

Гледај Мораву како мирно тече,
како сунце зраком по њој слику шара,
како вода долапе окреће,
жито меље воденица стара.

Слушај славуја како песму пева
и с’ врбе на врбу раздрагано слеће,
слушај воду како силно хучи,
хуком пара поморавско вече.

Гледај оне, девојке у колу,
играју се покрај мирне воде,
а види тамо, момак убра цвеће
па ка њима срамежљиво оде.

Неки кажу, тога више нема,
наше село у заборав пада,
дошло нам је неко ново време,
ко још чува традицију сада.

Али село још у нама живи
и још фрула плете ноте танке
и живеће све док има људи
који носе јелек и опанке…


© Ненад Ђекић

Песник Љубодраг Обрадовић и сликарка Мирослава Петронијевић


БАЛЕРИНА – Слика Мирославе Петронијевић

Настави са читањем “Једна слика, две песме и неколико фотографија…”

Будите носталгични и прочитајте 1 песму (бар!) из архиве www.poezijascg.com

Љубодраг Обрадовић, уредник сајта

Архива на сајту PoezijaSCG је богата садржајима, чак би се могло рећи – ПРЕБОГАТА! Просто се и ја изненадим (пријатно) колико ту има квалитетних песама (преко 5.000) !

Зато сам се потрудио и обезбедио софтверску могућност да и Ви сами можете да се подсетите на песме и остале садржаје, који у архиви сајта PoezijaSCG стрпљиво чекају да заголицају машту и улепшају нам дан. Зато будите носталгични и завирите на трен…

ПРОШЛОСТ САЈТА PoezijaSCG!

ПОЕЗИЈА…
поезија… и… О ПОЕЗИЈИ…

Настави са читањем “Будите носталгични и прочитајте 1 песму (бар!) из архиве www.poezijascg.com”