Једна слика, две песме и неколико фотографија…

Како се уметности преплићу? На једној приредби прошле 2020. године у Дому културе у Треботину ја сам изговорио песму БАЛЕРИНА која је настала по слици Мирославе Петронијевић, јер је био обичај да се на СУПЕСУ на основу слика насталих на ликовној колонији ФЕДРАРО 2014. напише писма. Мирослава је тада изговорила песму Ненада Ђекића НА МОРАВИ, а Ненад Ђекић је дугогодишњи сарадник на сајту www.poezija.rs. Уживајте у аудио снимку, поезији, сликарству и фотографијама. /Љубодраг Обрадовић/
БАЛЕРИНА

Експлозија си бола и боја
На платну одсјај среће
Никад нећеш бити моја
а живот ми покрећеш

Позорница твој је свемир
Блаженства маштом језде
Док у снове уносиш немир
И у срцу палиш све звезде

Лете идеје сликама у низу
Свест обманама палаца
Тако си далеко а тако близу
Само сан те у јаву не добаца

Многе очи тајно прате
Игру којом смисао сејеш
И срећан је свако ко зна те
Спокојну док се смејеш

Ти осмех и снове крадеш
Док летиш ивицом дуге
Покрет ти је за насладе
За сањаре и бреме туге

Кад сликар дилеме има
Слику преслика новом
Песник ни канонадом рима
Немир не замени спокојом

А ти немој снове да кријеш
Играј своју игру до краја
На груди кога привијеш
Ето и њему експлозије сјаја


© Љубодраг Обрадовић

НА МОРАВИ

Гледај Мораву како мирно тече,
како сунце зраком по њој слику шара,
како вода долапе окреће,
жито меље воденица стара.

Слушај славуја како песму пева
и с’ врбе на врбу раздрагано слеће,
слушај воду како силно хучи,
хуком пара поморавско вече.

Гледај оне, девојке у колу,
играју се покрај мирне воде,
а види тамо, момак убра цвеће
па ка њима срамежљиво оде.

Неки кажу, тога више нема,
наше село у заборав пада,
дошло нам је неко ново време,
ко још чува традицију сада.

Али село још у нама живи
и још фрула плете ноте танке
и живеће све док има људи
који носе јелек и опанке…


© Ненад Ђекић

Песник Љубодраг Обрадовић и сликарка Мирослава Петронијевић


БАЛЕРИНА – Слика Мирославе Петронијевић

Настави са читањем “Једна слика, две песме и неколико фотографија…”

БАЛЕРИНА – Градимир Карајовић

БАЛЕРИНА

Твоје црне очи и покрети
Говоре ми ко си ти
Нежна и прелепа
То сад осећам
Док те гледам ја

Знам да постојим и ја
За сада ти си мој сан
Док те сањам
Ноћ ми дође као сунчан дан

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Градимир Карајовић”

ЛАБУДОВО ЈЕЗЕРО – Весна Михајловић

ЛАБУДОВО ЈЕЗЕРО

Открили смо нешто
после много лета –
балетан се један
међу нама шета.

Ма није то шетња,
већ окретна игра,
јер он скаче и врти се
боље него чигра.

ЈЕЛА – Даница Рајковић


ЈЕЛА


Радост ме тера
Испред тебе да ћутим
Сваки твој додир
Веже ме за тебе
Ти си џепна Венера
 
Међу боровима си краљица
Модни креатор
Балерина за све часописе
Витког стаса и насмејаног лица

Твоје дуге ноге
На постољу сигурно стоје
Играш балет и валцер
Најлепше су очи твоје

Твоје смарагдне хаљине
Срмом проткане
Од твоје лепоте боровима срце стане
И када развигорац рашири руке твоје
На твојим жипонима заиграју све боје

Настави са читањем “ЈЕЛА – Даница Рајковић”

БАЛЕРИНА – Данијела Јевремовић


БАЛЕРИНА

Видела сам те јуче како играш
на позорници живота
храбро, подигнуте главе
на врховима прстију.

Као лабуд раширених крила,
грациозна, чила, мила
као чигра разиграна,
као вила нестварна.

Гледам те из публике,
чујем аплаузе и узвике,
залеђена ћутим из страха,
а поносна остајем без даха.

Видех себе у очима твојим,
иста искра сјала је у мојим,
исте руке, иста коса
иста нас је умивала роса.

Видела сам те јуче како играш
на позорници живота
храбро, подигнуте главе
на врховима прстију.

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Данијела Јевремовић”

БАЛЕРИНА – Лидија Бајкић

БАЛЕРИНА

На позорницу живота стајеш
Почиње игра твога живота
Желиш смело у игри да трајеш
У њој је сва света лепота.

Не знаш куда те све игра води
Знаш да уживаш док те музика носи
Чаролија ти више годи
Кад ветрић милује увојке
у твојој коси.

Живот је овај вечита игра вука и Аске
Играш је вешто, баш како треба
Тражиш од људи да скину маске
И да их љубав оплемени с неба.

Учини ти се да си балерина што чека
Да заврти свој свет у круг
Тад ти се и срећа учини далека
Питаш се да ли ти је живот
икад био друг?

Крећеш у сусрет новом животу
Храбро корачаш,
животну сцену газиш
У људима тражиш само доброту
Најлепше у њима проналазиш.

Играј, нек’ се цео свет око тебе њише
У твојој игри је сва твоја радост
Играј за живот, играј све више
Нека ти у души вечно остане
љубав и младост.

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Лидија Бајкић”

БАЛЕРИНА и ПЛЕС ЖИВОТА – Љиљана Тамбурић


БАЛЕРИНА

Дал лептира видиш белог или танку бајну вилу?
Нежну жену баш нестварну ал итекако живу.
Сукња јој се расцветала у хиљаду боја,
Па тај спектар очарава, фантазију ствара.

Руке беле раширила ко крила лабуда,
Па лепрша нежно њима могла би пред краља.
У струку јој жеља спава а на лицу сета,
Плесала би вечно тако све до краја света.

Ноге су јој моћне, витке, издржљивост прикривају,
А прстићи ко Палчићи у сатену се скривају.
Понекад је тешка рола тело кад задрхти врело
Тад је она Захарова најбоља на свету целом.

А некад је игра важна, срце легне ту на даске,
Балетанке недовољне да достигне снагу Аске.
Окреће се као чигра, без музике зна да игра.
Витко тело ко вретено ал у њему духа има,
Лекцију из срчаности свима даје Балерина.

Настави са читањем “БАЛЕРИНА и ПЛЕС ЖИВОТА – Љиљана Тамбурић”

БАЛЕРИНИН СВЕТ – Радмила Миладиновић

БАЛЕРИНИН СВЕТ
„Погледај како је грациозна!“,
Покрете њене прате без даха,
Рефлектор обасјава костим од тила,
У њеним очима нема страха.

Трема је остала негде у ходнику,
На умор је већ заборавила,
Модрице је прекрила широка сукња
Што јој се фино низ бокове слила.

Чувена мелодија одзвања салом
Која је испуњена до последњег места,
На њу је усмерена пажња свих,
За грешку више нема места.

Девојчице омађијано гледају
Њене веште покрете на сцени,
Сијају украси у њеној коси,
Све је савршено на тој жени.

Синоћ није спавала мирно,
Иако преморена од вежбања,
Зној облива сценску шминку,
Не труди се да га склања.

Настави са читањем “БАЛЕРИНИН СВЕТ – Радмила Миладиновић”

БАЛЕРИНА – Миломир Терзић


БАЛЕРИНА


Улазим на подијум
Уз звуке музике.
Замишљам облаке
Како небом језде
И ширим руке
Ка тој Васиони
У жељи да дотакнем
Најсјајније звезде.

То су бисерне капи зноја
Много одрицања
А ја само тежим
Бисере да сеје
Градећи смело
Сјајнија свитања.

Тако исто
Градом пируету
И својим замахом
Дотакнем висине
Ширећи руке
Још док сам у лету
Желећи да загрлим
Све људе на свету.

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Миломир Терзић”

БАЛЕРИНА – Славица Глишовић

БАЛЕРИНА

Врти око себе и данас и сутра,
под звездама, казаљке се мичу,
урања у вечност и бисерна јутра,
па запара небо, фура своју причу.

Ко путоказ, може свуда стати,
на стазама и раја и пакла,
на врх трона, трепере јој лати,
ко паперје, лабуда од стакла.

Врти игру своју!

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Славица Глишовић”