САЊАО САМ
Сањао сам твоје усне,
сањао сам косу, тело.
Ја сам у сну био везан,
везало ме моје село.
Сањао сам твоју свадбу.
Ти у колу, лице бледо.
Дадоше те другом момку,
прекрише ми срце ледом.
Видео сам патњу твоју
и осмех младића срећног.
Не, не! Ти то ниси хтела.
То је превара, превара.
Ти си моја, само моја.
И увек ћеш моја бити.
Све док живим најдража,
ја ћу те у срцу носити.
Сањао сам, други љуби
усне и мрси ти косу.
Видео сам, туђи прсти
милују те у заносу.
Скочио сам тад из сна,
по соби гледао дуго.
Око мене густа тама.
То беше сан, шта би друго.
Ти си моја, само моја.
И увек ћеш моја бити.
Све док живим најдража,
ја ћу те у срцу носити.
© Љубодраг Обрадовић
Напомена: Песма за певање. Волео бих кад би је неко искомпоновао и отпевао! Заинтересовани ми се могу јавити на мејл: pesnik@poezijascg.com
