| БАЛЕРИНА
Експлозија си бола и боја
На платну одсјај среће
Никад нећеш бити моја
а живот ми покрећеш
Позорница твој је свемир
Блаженства маштом језде
Док у снове уносиш немир
И у срцу палиш све звезде
Лете идеје сликама у низу
Свест обманама палаца
Тако си далеко а тако близу
Само сан те у јаву не добаца
Многе очи тајно прате
Игру којом смисао сејеш
И срећан је свако ко зна те
Спокојну док се смејеш
Ти осмех и снове крадеш
Док летиш ивицом дуге
Покрет ти је за насладе
За сањаре и бреме туге
Кад сликар дилеме има
Слику преслика новом
Песник ни канонадом рима
Немир не замени спокојом
А ти немој снове да кријеш
Играј своју игру до краја
На груди кога привијеш
Ето и њему експлозије сјаја
© Љубодраг Обрадовић
|
НА МОРАВИ
Гледај Мораву како мирно тече,
како сунце зраком по њој слику шара,
како вода долапе окреће,
жито меље воденица стара.
Слушај славуја како песму пева
и с’ врбе на врбу раздрагано слеће,
слушај воду како силно хучи,
хуком пара поморавско вече.
Гледај оне, девојке у колу,
играју се покрај мирне воде,
а види тамо, момак убра цвеће
па ка њима срамежљиво оде.
Неки кажу, тога више нема,
наше село у заборав пада,
дошло нам је неко ново време,
ко још чува традицију сада.
Али село још у нама живи
и још фрула плете ноте танке
и живеће све док има људи
који носе јелек и опанке…
© Ненад Ђекић
|
Песник Љубодраг Обрадовић и сликарка Мирослава Петронијевић