Песму говори Миодраг Динуловић
ПИСАО САМ ИМЕ ТВОЈЕ
Писао сам име твоје,
на папиру, у трави,
на дрвећу, у срцу,
свуда сам писао.
А ти си се смејала
и говорила
како је то глупо,
јер имена луда
налазе се свуда.
Е, моја, мала, девојчице,
не знаш ти шта је љубав,
не знаш ти шта је туга,
ништа ти не знаш…
А кад би знала,
не би се смејала
писању мом,
шапутању мом,
патњама мојим.
Е, моја, мала, девојчице,
не знаш ти шта је љубав,
не знаш ти шта је туга,
не знаш, ништа ти не знаш…
А кад би знала
и сама би писала
име твоје, име моје,
у трави, на дрвећу, у срцу…
Свуда би писала
само да не заборавиш:
шта је љубав, шта је туга,
шта је радост,
шта је дуга ноћ
на обали мутне реке,
испод неке старе врбе,
са мном проведена.
© Љубодраг Обрадовић
(Прочитано: 79 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.351 пута)
