Дан: 20. март 2026.

Senka u hodniku *Dragojlo Jović

 

SENKA U HODNIKU

Ne kucam nikom i niko mi ne dolazi.
U ovoj tišini, što k’o zidovi steže,
gledam kako vreme kroz prste mi prolazi,
a uspomene tiho u čvorove veže.

Nema tu buke ni razbijenog stakla,
samo te oči, k’o smaragdi sjajni,
iz onog ugla gde me mladost takla,
sad me gledaju, k’o svedoci tajni.

Samotnjak postah u sopstvenoj koži,
tuđinac sedi koji dodir sluti,
dok crtam tvoj lik na papiru belom
i čekam da srce konačno zaćuti.

Nek’ pesma ova, k’o ispovest siva,
bude moj trag dok me vetar veje,
neostvaren san što u meni sniva,
i još me u hladnim noćima ogreje.

Dragojlo Jović

“ЈЕДРА”

“ЈЕДРА”

Понекад ме врате снови,
оном месту тако знаном,
њима душа тад заплови,
тачно знаде којом страном.

Тада душа дигне једра,
плове снови као лађа,
на мајчина натраг бедра,
да ме мајка опет рађа.

Ту се сјате душе сете,
на кућноме стопи прага,
па ја опет будем дете,
ту ме чека мајка драга.

Ко ће да ми душу кида,
да ми отме мало снова,
без образа и без стида,
као што ми узе крова.

Не могу се снови красти,
нити могу да се трампе,
светли образ дело части,
као одсјај старе лампе.

ЗАЛУД – Милица Митровић 

Хтједох написати пјесму лијепу,
пјесму која срце блажи.
На моју срећу и љубав слијепу.
Ал’ залуд кад душа само тугу тражи.
°
Не знам зашто, не видјех ни када,
се у моју душу ушуња туга.
И зашто сад мојим тијелом влада?
Кад желим да буду боје дуга.
°
Почех писати риме тешке.
Почех поново правити грешке.
Кренух ка дуги веселих боја.
Залуд, туга је емоција моја.
°
Хтједох направити кулу ријечи.
Ал’ вихор ме тихо у томе спријечи.
Оловком пишем, немир ме гуши.
Зашто баш сваки дјелић да сруши?
°
Пођох да пишем пјесму без ријечи,
Ал’ не може све, на хартију стати.
Па се у том трену запитаx.
Какав је то човјек, кад стално пати?
°
Кренух да пишем стихове дуге,
Ал’ немир се тежак у мени скрио.
Као кад губиш љубав у себи.
Као кад оде онај “што драг је био”.
°
Пођох у вјечне облаке риме.
Писаx о обали, стигоx до плиме.
Кренуx ка небу да берем срећу.
Ал’ тамо се скоро вратити нећу.
°
И пођоx и кренуx.
Ал’ не стигоx далеко.
Како да објасним теби то сада?
Као да је одлучио неко.
Да остарим вјечито млада.

ПОТРАЖИ МЕ У СЈЕЋАЊУ

Потражи ме у сјећању,
У сусрету неком знаном,
У мирису јоргована
И у неком јутру раном.

У вечерњој тихој сјети,
Потражи ме у сумраку
Кад се мјесец осмјехује
Сјајном сунцу на заласку.

Потражи ме у сновима
Гдје умире тужна јава.
Двије душе гдје се срећу,
Гдје нас љубав обасјава.

Потражи ме у пољупцу
Наше слатке успомене,
Гдје се срца не растају,
У сјећању потражи ме.