“Žal za rodnim krajem”, Jasmina Dimitrijević

Prošla je skoro godina cela
Kako ne videh rodni kraj
Fali mi sve što ostavih tamo
Kada se setim milih gušim jecaj.

Čoveka sedog kada sretnem
Pomislim odmah da je tata moj
Onda se samo sa tugom setim
Deli nas veliki kilometara broj.

Dođe mi da sa nekim malo popričam
Tugu i srecu da imam da podelim
Moje sestre kraj mene nema
Naših razgovora često se uželim.

U luku zaobilazim gradski park
Iz koga dečja graja dopire
Moji anđeli tamo su daleko
Iz daljine prema meni ručice šire.

Teškim korakom kraj groblja prođem
Gde umesto sveca lampaši gore
Setim se majčice i dragog dede
Njihovi grobovi u selu jos postoje.

Šumeci reka veselo krivuda
Poželim odmah da to je Morava
Ne vidim ni vodenice ni skele
Setim se da je ovo Zagreb i reka Sava.

67 ПУТА ПРОЧИТАНО

“Sunce će ponovo da sja” – Jasmina Dimitrijević

 

Još jedno tmurno letnje jutro
Puste ulice bez prolaznika
Kao da leto suoseca sa nama
Svakoga dana ista slika.

Ptica nema da pevaju više
I one od tuge izgubile glas
Sunce je prestalo da nas obasjava
Ljudi u Bogu traže spas.

Svi se pitamo šta se ovo desilo
Bežbrižnost nestala za tili čas
Osmeh se pretvorio u grč na licu
Molimo te Bože spasi nas.

Pomireni sa sudbinom nekako živimo
Čekamo kada ce muka ova stati
Možda nam Bog usliši molitve
Možda ce Sunce isto sjati.

JASMINA DIMITRIJEVIC

47 ПУТА ПРОЧИТАНО

“Србине” – Мики К. Алексић

“СРБИНЕ”

Са Ловћена Његош гледа,
препун беса, горког једа,
на потомке рода српска,
и смрт му је мање мрска.

Са Крушевца, царска града,
гледа Лазар, препун јада,
на синове и на кћери,
миле су му рајске двери.

Немањићи сви од реда,
вене су им реке једа,
сви племићи плаве крви,
боље што их гризу црви.

С’Колубаре и на Церу,
мученици сви за веру,
одрекоше своје ране,
боље зора да не сване.

Настави са читањем ““Србине” – Мики К. Алексић”

30 ПУТА ПРОЧИТАНО