Добродошли!
Престао сам да идем
када сам схватио
да немам где да одем.
Дар говора сам изгубио
кад сам схватио
да ми се уста стално суше.
кaда причам,
Пијем
много воде
тера ме да мокрим,
Престао сам да гледам
онога тренутка
када сам схватио
да нема више
ништа паметно да се види.
Све је већ виђено.
Сада још само могу да слушам.
А то се,
изгледа данас
много тражи.
Ником ништа нисам веровала
сама сам себе изгубила
у нежности душе која је волела
и бирала да у љубави живи.
Сад сам спремна да одлетим
и нестанем у срцу слободе
које тражи да га чувам
и да верујем-победићу.
Сама себе више не познајем,
сваки дан је неко ново лице,
далеко од оног што срце жели
и што душа тражи да учиним.
Ал’ негде дубоко, тиха искра,
чува моје право име,
и води ме кроз таму и тишину
до светлости где опет постојим.