УЗ или НИЗ МОРАВУ – Љубодраг Обрадовић


Видео 1. – Текст, аудио и видео Љубодраг Обрадовић


Видео 2. – Текст и аудио Љубодраг Обрадовић, видео Живојин Манојловић

Манифестација „Моравски цароставник 2025.“ је одржана је 21.9.2025. године по седамнаести пут у организацији др Велибора Лазаревића, односно Месне заједнице и Вукове задужбине у Белој Води. Суорганизатор је и овога пута било Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. Домаћин манифестације била је Нада Милосављевић Кети члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Она је камен “Моравски белутак” предала наредном домаћину манифестације Милосаву Ђукићу.

Овде је песма коју је написао Љубодраг Обрадовић УЗ или НИЗ МОРАВУ уместо своје беседе 2015. године, када је он био домаћин манифестације. Касније је он и искомпоновао ову песму уз помоћ Suno Ai, и направио овај видео  (1.). Живојин Манојловић је такође направио свој видео (2.). Уживајте!

УЗ или НИЗ МОРАВУ?

Куда и како пливати даље?
Уз или низ Мораву, питање је сад?
Судбини питање по голубу шаљем
да успоставим нарушени склад.

Јер, одавно песму нисам написао
која ће срце спокојним да држи…
И кренуо да пронађем смисао,
који неће немиром ум да спржи.

Јер, одавно нисам изнад Мораве
летео на крилима својих снова
и тражио ону, што има очи плаве,
да јој стихом стварам свет изнова.

Настави са читањем “УЗ или НИЗ МОРАВУ – Љубодраг Обрадовић”

ПОСЛИЈЕДЊИ КРЧМАР – Жељко Перовић

#željkoperovićžespПјесма и моја мисао за нову књигу

НЕУЗВРАЋЕНА ЉУБАВ
Вољети неког ко тебе неће то је љубав која сан дугој ноћи поклања!

ПОСЛИЈЕДЊИ КРЧМАР

I
Наточи још једну, не питај за цијену,
мој рачун је давно у вјетар уписан –
продао сам младост за једну сјену,
остао за столом будан недосањан.

II
Јесењин је пјевао о златном лишћу –
ја пјевам о оном што се не враћа,
о годинама тешким што груди стишћу,
и заблуди трулој која се крвљу – плаћа.

III
Не тражи ме, мајко, у пјесми – у вину,
чак ме ни шарени стољњаци не познају,
постао сам брат мразу – пелину,
у мом – ни у шта – трошеном животу.

IV
Не иди – руку пружи тишино – нијема,
да пропланци предахну и вихор стане,
у дну пустих снова – ничега нема,
сем болне душе, у ране – везане.

НА АВАЛИ

НА АВАЛИ

Гледао сам са Авале,
како Сава Дунав грли,
па од Ушћа ка Ђердапу,
у загрљај с њиме хрли.

И Панонска поља златна,
ђе је некад било море,
а сад шуме зелене се,
прелијепе Фрушке горе.

Тамнавом се према Церу,
све до Мачве видик пружа,
а онда ми поглед паде,
ђе се сија цвјетна Гружа.

Од Гледића до Букуље,
Шумадију гледам плодну,
златне њиве и воћњаке,
који красе земљу родну.

Ех Србијо, дивна ли си,
љепоте ти нема ниђе,
хвала Богу што те створи,
и што ми те око виђе.

Човјек, који не воли, не чува и не поштује природу,
не може бити родољуб и патриота.
Аутор

Торањ на Авали, Цвијети 2022 љета Господњег

ОТВОРЕНИХ ОЧИЈУ – КОЗИЋ САША

Увек спавам отворених очију.

Покушавам да нађем изгубљене снове.

 

Изгубио сам их давно,

онда када сам престао да се смејем,

да плачем.

 

Када сам постао машина.

Машина која не мисли,

не воли,

не разуме.

 

Машина која само:

рад, рад, рад…

 

Никога нисам познавао.

Био сам сам.

У свом свету.

 

Онда…

онда су се многи повукли.

Отишли. Нестали.

 

Тек када нема никога око тебе

схватиш да грешиш.

 

Сада, када си ушао у године

вредне поштовања,

све знаш.

Ама баш све.

 

А време иде.

 

Из грешака се учи.

Ваљда си научио?