Od visoko dignutoga nosa
nisam video bližnje
ni nevoljnika bosa.
Najlepši, najbolji,
to mi je bilo geslo,
nisam video da veslam u prazno
držeći pogrešno veslo.
Ego mi je bio brat i drug
Sve se kretalo oko mene u krug,
penjao sam se u visine
Sprat po sprat.
Ponosan pun sebe,
gazila je moja noga,
u toj euforiji zaboravio sam Boga.
Samo ja, to su najvažnije vesti
zaboravio sam dobre zapovesti.
Lažima sam krio mane
u lažima proveo mladosti dane.
Lepa si snago, lepa si mladosti,
ma ko razmišlja o starosti
bežite od mene vi puni slabosti,
postao sam biće grubosti.
Više mi je stalo do stasa
nego do duhovnog spasa,
leteo sam do visine diva,
a onda pad sa visina
u baštu punu kopriva.
Na zemlji put bola i put blata
Stigla je brzo zaslužena plata.
Nestalo je hvale, smeha u trenutku
Ostao sam u mračnom kutku.
Usamljen sam a nemam krila,
Da odletim gde je sreća bila.
Tonem, davim se usred nepoznate
Dine,
Shvatio sam da ne postoji samo
Moje ime.
Da se ne pitam kad će kiša
Da postoji od ja sila viša.
Dobio sam jedno zvonce
Da znam da ne vučem konce.
Molim te Bože izvadi me
Iz tmine,
podigni u u oblake vrline
I spasi od sopstvene visine.
