Све око мене представља само један уздах живота, створен да трпи све његове хирове. Где свитање представља почетак, а сумрак свршетак , или почетак краја који траје вековима.
Почетак, ма колико био леп, као и сам живот, ипак доведе онај тренутак. Тренутак истине који се чека.
Чији се кораци ослушкују, чији се бат ципела чује из далека. Праве се да га не чују, да га не виде.
Кажу: то је крај почетка. Умиреш да би се родио ко је то и када измислио , не зна се.
Нико се оданде још није вратио да нам каже истину. Људи верују. Макар морали да умру да би живели.
(Прочитано: 51 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.205 пута)
