
ЗАСТАНИ
Застани,
у великим корацима,
крила израсла опусти
и гледај.
Успони и стрампутице,
пад, па звона.
Срећа по страни,
кључ у пробушеном џепу.
Не трчи. Застани.
Не стиже се увек,
куд се пође.
Не ради се увек,
што се жели.
Увек случајност постоји
и збрка мисли,
брдо могућности,
океан промашаја.
Застани.
Идеале потисни,
уживања заборави
и гледај
свет око себе.
Ја одавно стојим,
ја одавно гледам,
одавно чекам…
Црне слутње ме зноје,
истиче река.
Ти летиш,
младиће мењаш,
а мене волиш…
Иако ме се више
и не сећаш.
Ипак, не трчи.
Застани,
у великим корацима.
Идиле прескочи,
уживања потисни
и гледај.
Младиће плаве
и њихове цуре црне.
Гледај како се растају,
после узајамног откривања.
Гледај збрку разлога,
лажних оправдања,
талог грехова.
Туђи промашаји су спас.
Застани…
(C) Љубодраг Обрадовић