G O R Č I N A

Hodala je ćutke usamljena,ledna
lelujava,nežna kao plamen sveće
prepuna gorčine a ljubavi žedna
tražila je za se ono malo sreće

Kao zimsko jutro u duši prostruji
pa poteče čežnja uzburkana,slepa
celim bićem svojim predah se oluji
požuda u meni beše odveć lepa

Pogleda me okom punog očajanja
natopljenom dušom gorčine i jada
možda u dnu duše nešto lepo sanja
možda pod gorčinom tinja nova nada

Pomislih u sebi , hodaj,nemoj stati
korakom pregazi tužnu sudbu svoju
nek ti sveto nebo svaki korak zlati
neka nova nada cveta u povoju.

autor
Jovica N. Đorđević
22.02.2025g.

СЕЋАЊА – Сања Симеуновић

Време пролази,
сећање не одлази.
Човек у белом говори
како живот чине порази.

Неко лепше место
спремно је за тебе.
Где нема зла,
ни сумње у себе.

Тамо се нећеш мучити,
већ од Бога учити.

Растанци су болни,
мислиш да је крај.
Истина је супротна,
чека их Рај.

Привремени растанак
постаће поновни састанак.

Иако ћу до следећег виђења
оседети,
сећања на тебе
никада неће избледети.

O PIJANSTVU OSTAVLJENIH – Branka Korać

Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 1148
O PIJANSTVU OSTAVLJENIH – Branka Korać 2007-07-07 17:10:41

O PIJANSTVU OSTAVLJENIH

Ostavljen muškarac se teši rakijom, javno.
Deli nesreću sa veselim pijanicama, sa ciganima
sa prolaznicima, sa babama na autobuskim stanicama
i upozorava druge da se nikada , nikada ne zaljube.
Zaplače gledajući parove što se drže za ruke.

Ulicama urliče na senke meseca u po bela dana
da svi znaju da je on napušteni vuk, napuštena kuca.
On teče kao filmska emulzija, crn, pogrbljen
od danas do sutra i pije i pije i pije sam sebe
kao da alkohol može dezinfekovati njegovu dušu
od njenih poljubaca, smeha, pokreta, kose
kao da alkohol može iz posteljine odneti miris njenog tela

njegove ejakulacije, sve što mu je “tada i tada” rekla.
On pije i secka patnjom dokumentarac jedne ljubavi.

U gradu, svi ga znaju.

Ostavljena žena se teši rakijom, tajno.
Ako je prije sve delila sa drugaricama sada pije
i laže, priča da joj je bolje i da su joj se otvorile oči
da je slobodna kao ptica i tačno zna šta može i šta hoće.

Настави са читањем “O PIJANSTVU OSTAVLJENIH – Branka Korać”

ПЕСМА ГОДИНЕ 2025.

Поштовани посетиоци, драги песници, 

1. Жири Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ одабрао најбоље песме у 2025. години.

Жири је свестан да се све песме које је одабрао Милосав Ђукић Ђука за песме месеца у току 2025. године одличне  и да је ово само субјективни избор овог жирија. Све песме месеца можете прочитати испод овог резултата или на линку: https://www.poezija.rs/category/a-pesma-godine-2025/

ДАКЛЕ, за Песму 2025. године проглашене су равноправно: “ЗАКЛЕТВА” Мире Ђорђевић и “НИСАМ ЈА БРАТЕ РОЂЕН ЗА СЛУГУ” Драгојла Јовића.


Мира Ђорђевић

ЗАКЛЕТВА

Једног ми брата узе рат

Старица мајка писнула


Од туге сам се сломила


А ипак нисам вриснула

Једног ми брата узе рат

Отац ми за њим свиснуо


У камен да сам се створила


И тврди камен би вриснуо

Једног ми брата узе рат

Постеља му је  ледина


Остаде ми још један брат


сестрина заклетва једина.

© Мира Ђорђевић

Драгојло Јовић

НИСАМ ЈА БРАТЕ РОЂЕН ЗА СЛУГУ

 

Нисам ја брате рођен за слугу
Ја под скутом својим само кријем тугу,
Поглед ми вазда небесима стреми
У вечност правде, димензију другу.

Корени предака досежу дубоко
Мисао слободе лебди баш високо,
Тамо где не лете ни вране ни чавке,
У висине плаве где се вине Соко.

Ко по земљи хода видик му је мали,
Слобода се види летом у висине
Тамо где душе предака нам плове,
Кад су сањајући слободу оствариле снове.

Оставише снове за потомке своје
Да генима предака историју пишу
Кад слободно живе и слободно дишу,
Да речју слобода свој живот запишу.

И да тако буде на век и векове
Да се земља чува ко зеница ока,
Да мајци Србији њена деца кличу
Да предака завет унесу у причу.

Да нам Бог подари слогу браће драге,
Нек нам деца знају шта је родна груда
И да нигде нема боја плавог неба
Ко што ово наше, своју децу гледа.

27.6.2025.
© Драгојло Јовић

2. Друго место освојили су равноправно песме: “НЕКА ЖИВОТ БУДЕ ПЕСМА” Саше Миливојева и “ФЛЕКА ОД ВИНА” од Првослав Пендића Пенде.
3. Треће место освојила је песма “ГРЛИЋУ ТЕ” Здравке Пап

2. Посетиоци сајта су овако гласали (данас 1. 4.2026. године до
16:22 сати)


1. Прво место освојила је Мира Ђорђевић са песмом ЗАКЛЕТВА (добила 154 гласова).
2. Друго место  освојио је Јовица Н. Ђорђевића са песмом СОНЕТ 12 (добио 100 гласова).
3. Место освојио је Драгојло Јовић са песмом НИСАМ ЈА БРАТЕ РОЂЕН ЗА СЛУГУ
(добио 22 гласа).

Настави са читањем “ПЕСМА ГОДИНЕ 2025.”

У ПОТРАЗИ ЗА СМИСЛОМ – Божидар Васиљевић


У ПОТРАЗИ ЗА СМИСЛОМ

У потрази за смислом Хегела сам срео
Каже: јеси луд, где си то запео?
Зашто, рекох, зар се не сме прићи
Није, вели, то него Шелинг ће ми стићи.

Пођох зато даље, не знам где сам био
Кад на ћошку сквера Кант кʼо да се крио.
Таман да се јавим и питам га за стандард
Преко зебре уочих пређе Анаксимандар.

У бифеу недалеко седи Хајдегер
Хусерл и Барт нису из те приче.
Хану јуче сретох, питам где је Ниче,
Нећу сама да знам он је једна звер.

Заподенух тему, бану Честертон
Ућуташе Расел и Етиен Жилсон
Причах о Паризу, неко о „дие Сеин“!
Не лези враже, стиже Витгенштајн.

Таман да попијемо придружи се Маркс
Мало одоцнео улази Лаплас
Траже пролетере, лети онај атлас
Шта раде, Ранер конта, кад ето ти и Конта.

Настави са читањем “У ПОТРАЗИ ЗА СМИСЛОМ – Божидар Васиљевић”

САМО СВЕТЛОСТ ПОБЕЂУЈЕ -КОЗИЋ САША

Тренутак стварности носи поруке

будућег живота везане за све његове и наше промашаје.

Вредности нас самих налазе се у књигама будућности чувара нашег времена.

Све оно што смо мислили да неће, дошло је у најгорем облику.

Облику, савршене олује зла и зависти губитника.

Који мрзе све преостале победнике револуције.

Весника промена нема докле год буду присутни губитници у ходницима времена,

спремни на све зарад мало новчића.

Спремни да издају као и Јуда.

Ни он није избегао судбину.

Само светлост побеђује таму.

А ми ако не победимо у овом времену

победиће мо у вечности .

ШТА ЋУ, С КИМ ЋУ – Андреја Ђ. Врањеш

ШТА ЋУ, С КИМ ЋУ

Уза ме привила се туга,
чини се слутња,
ил ме тражи, неки редак пут.
Можда сам фантаста,
можда тужан путник,
натрушћик без филма,
ил стихова друг.
Све је пусто страно,
комете празног сјаја,
ње све више нема,
а нема ни краја.
Шта ћу, с ким ћу,
питам орлов лет,
у немир да се претворим,
са мирисом нестанем,
као плави цвет?

Настави са читањем “ШТА ЋУ, С КИМ ЋУ – Андреја Ђ. Врањеш”

GOLUBIJE PLAVA U MOZAIKU USPOMENA – Ljiljana Tamburić

GOLUBIJE PLAVA U MOZAIKU USPOMENA

Na trgu velikog grada
voda iz malih fontana
pleše sa južnim vetrom,
a vreli betonski pločnici
mole za prosutu kap…
Oko mojih nogu
golubovi traže zrno utehe;
sleću mi na ramena,
na vrh glave i ruke,
golicaju mi repom vrat,
čupkaju kosu
i recituju mi gugutanjem.

Zadrži me u toj slici Barselono…

Golubije siva
puni mi oči milinom
pletući oko mene nevidljivu ogradu
i odvlačeći me od sveta…
Perca se lepe
na belu haljinu
i kao sklopljene trepavice
kriju suze
za napuštenim mestom
prvog poletanja.

Lepetom krila mi razdanjuju dan
i ljube mi šake…
Golubovi
koje prvi put vidim
i koji me tek upoznaju.
Oko nas šarene vrteške
i restorani za bogate turiste
koji u luksuznim kesama
nose brendove što kratko traju
i koji golubove ne vide,
ne čuju
i retko šta o njima znaju…

Zadrži moj lik
u toj slici Barselono…

Tišina neba
iznad nas
vezuje leptire za oblake…
U daljini neboderi
seku rumene vidike…
Sa prvim sumrakom
u ovom gradu
ne lete letnji svici
već ove ptice traže krovove
u kojima će sanjati
tek pomirisane
dlanove.

U ovom gradu
kojim je Kolumbo šetao
sa svojom umornom svitom
mnogo je ptica umrlo gladno…
Utabano je u ove ulice
njihovo paperje
koje pod nogama osećaju putnici
što će na ovom trgu
provesti zvezdanu noć.

U baricama kišnice
utisnut je i moj lik…

Ostavljam ti ga
za sećanje jer odlazim…

Ne bi mi ova pesma
bila toliko lepa
bez slika u kojima ti si bila boja…

Ni ovaj grad ne bi bio cvet
bez zanosnog mirisa lipa…

Moja Barselono!

Ogrejala si me svojim očima,
fenjerima iznad klupa…
A lekovite šetnje s tobom
ostavile su traga
na pločicama ulica…

Prigrlila si me poput grlice
i smejala si mi se u lice
jer bila si moja
i nisam ti zamerala…
Upoznali smo se na prvi pogled,
gledali jedno drugo u oči
i divili se lepotama
koje smo otkrivali
svakog dana ispod palmi,
na plaži,
na trgovima…

Nikada neću zaboraviti
ove dane
koji su me usrećili…
Tvoju raskošnu lepotu
u bojama terakote
nosiću kao luč
za svoje sive dane…

Odlazim
i možda poslednji put
gledaš u moje lice…

Golubije sivo
sa Španskog trga
odnose ptice na nogicama
dok me ispraćaju prema istoku.

A ja im mašem i pevam:

Seti me se Barselono,
Zelena, sjajna, kockice
iz mozaika mojih uspomena!

Seti me se Barselono
Šarenorepo moje sećanje…

Ljiljana Tamburić

ЧУВАЈ МИ – Даница Рајковић

ЧУВАЈ МИ

Чувај ми реку зелену
и њену обалу са црним купинама,
лешник мали окићен зовом.
То је лепота дана.


Чувај ми непрегледно зелено поље,
прекривено срембушом зеленим…
Краси га расцветала висибаба,
на буквику буковача печурка плени…

Џиновско дрвеће раширило гране,
свилени листови на ветру трепере.
Моје име исписано на дрвећу,
птице своја гнезда шире.  Настави са читањем “ЧУВАЈ МИ – Даница Рајковић”

ПРОМАШЕН ЖИВОТ – Козић Саша

Горак укус промашеног живота
сабраo се у његовим грудима,
покушавајући да побегне од самог себе,
хрли у загрљај туге
створене од суза проливених за столом
и чашом пуном вина.
Старим Циганином и јецањем његове виолине.

Јури пустим путевима могуће среће,
бежећи у загрљај
измишљене љубави свог живота.

Плаћа грешке своје младости,
развратног живота,
пуног сирове снаге.

Мисли да је све оставио
иза себе,
да га ништа не веже,
да је слободан.

Али живот му говори:
Не можеш побећи,
мораш се борити

(C) Козић Саша