GOLUBIJE PLAVA U MOZAIKU USPOMENA
Na trgu velikog grada
voda iz malih fontana
pleše sa južnim vetrom,
a vreli betonski pločnici
mole za prosutu kap…
Oko mojih nogu
golubovi traže zrno utehe;
sleću mi na ramena,
na vrh glave i ruke,
golicaju mi repom vrat,
čupkaju kosu
i recituju mi gugutanjem.
Zadrži me u toj slici Barselono…
Golubije siva
puni mi oči milinom
pletući oko mene nevidljivu ogradu
i odvlačeći me od sveta…
Perca se lepe
na belu haljinu
i kao sklopljene trepavice
kriju suze
za napuštenim mestom
prvog poletanja.
Lepetom krila mi razdanjuju dan
i ljube mi šake…
Golubovi
koje prvi put vidim
i koji me tek upoznaju.
Oko nas šarene vrteške
i restorani za bogate turiste
koji u luksuznim kesama
nose brendove što kratko traju
i koji golubove ne vide,
ne čuju
i retko šta o njima znaju…
Zadrži moj lik
u toj slici Barselono…
Tišina neba
iznad nas
vezuje leptire za oblake…
U daljini neboderi
seku rumene vidike…
Sa prvim sumrakom
u ovom gradu
ne lete letnji svici
već ove ptice traže krovove
u kojima će sanjati
tek pomirisane
dlanove.
U ovom gradu
kojim je Kolumbo šetao
sa svojom umornom svitom
mnogo je ptica umrlo gladno…
Utabano je u ove ulice
njihovo paperje
koje pod nogama osećaju putnici
što će na ovom trgu
provesti zvezdanu noć.
U baricama kišnice
utisnut je i moj lik…
Ostavljam ti ga
za sećanje jer odlazim…
Ne bi mi ova pesma
bila toliko lepa
bez slika u kojima ti si bila boja…
Ni ovaj grad ne bi bio cvet
bez zanosnog mirisa lipa…
Moja Barselono!
Ogrejala si me svojim očima,
fenjerima iznad klupa…
A lekovite šetnje s tobom
ostavile su traga
na pločicama ulica…
Prigrlila si me poput grlice
i smejala si mi se u lice
jer bila si moja
i nisam ti zamerala…
Upoznali smo se na prvi pogled,
gledali jedno drugo u oči
i divili se lepotama
koje smo otkrivali
svakog dana ispod palmi,
na plaži,
na trgovima…
Nikada neću zaboraviti
ove dane
koji su me usrećili…
Tvoju raskošnu lepotu
u bojama terakote
nosiću kao luč
za svoje sive dane…
Odlazim
i možda poslednji put
gledaš u moje lice…
Golubije sivo
sa Španskog trga
odnose ptice na nogicama
dok me ispraćaju prema istoku.
A ja im mašem i pevam:
Seti me se Barselono,
Zelena, sjajna, kockice
iz mozaika mojih uspomena!
Seti me se Barselono
Šarenorepo moje sećanje…
Ljiljana Tamburić
