ŠTA TO BEŠE SREĆA – Latinka Djordjević

ŠTA TO BEŠE SREĆA

Sreća beše osmeh blag,
jutrom kad osvane dan,
kada voliš tako
kao vetar miran san.
Beše sreća ruka meka,
nežna pesma, tiha reka.
Sreća beše pogled blag,
jedan susret mio drag.
Beše zvezda što treperi
osmeh sunca što se smeši.

Настави са читањем “ŠTA TO BEŠE SREĆA – Latinka Djordjević”

НАГОВЈЕШТАЈ

На путу до тамне собе
пратио ме улични пас
Ње није било ту
Ни ја одавно нијесам тамо
Али пас још чучи пред вратима и чека
Соба је однедавно у мени
По сред желуца
Ње и даље нема ту
Пас је одлутао за првом кујом
Крилати врапци пјевају
Двоноге стоноге уморно зијевају
Црвени је фењер изгубио смисао
Симболику су покљуцали врапци
Летећи око пса и кује
Који се укруг врте свезани
Мачке се паре бјесомучно
Не само у фебруару као прије
Сите су па из обијести…
Требам се одморити и сјести…
Нацртао сам жутог пингвина
Жалостив му бијеше фрак
Брк у брк јој рекох
Претекох а би ме страх…
Соба звечи
Лијечим се од вишка ријечи…
Сувисле су па ме стисле
Сисе јој бијаху прозирно бијеле…
Упутих погледе
стријеле затупљене…
Вратила се коначно у собу…
Ако се вјенчамо
Зубату ћемо д‌јецу рађати
И умираћемо сасвим крезуби.