Горак укус промашеног живота
сабраo се у његовим грудима,
покушавајући да побегне од самог себе,
хрли у загрљај туге
створене од суза проливених за столом
и чашом пуном вина.
Старим Циганином и јецањем његове виолине.
Јури пустим путевима могуће среће,
бежећи у загрљај
измишљене љубави свог живота.
Плаћа грешке своје младости,
развратног живота,
пуног сирове снаге.
Мисли да је све оставио
иза себе,
да га ништа не веже,
да је слободан.
Али живот му говори:
Не можеш побећи,
мораш се борити
(C) Козић Саша