Дан: 11. фебруар 2025.

Gledam te

Učini ti se da, ako se u pesmu sakriješ, snovima pokriješ,
da bice lakše i bice bolje.

Pomisliš da snašlo te je
sve što moglo je,
da dao si sve i nemaš više kud i nemaš više gde.

U snove, u pesmu pobegneš, pa se kao dete sakriješ.I čekaš, osluškuješ, moliš se.

Veruješ toj niski od reči, koloritu boja, pesmi.Ona ti je sve, samo tvoja je.

U nju utkana je sva muka, sva radost i čežnja, sva nadanja tvoja.

Gledam te
U pesmi zaspao, zasanjao, život zaboravio. I strah me je.

Gledam te
Nenaviknut na tudje reči,
Skriven od svetlosti,
Od sebe udaljenog, samog.
A znam, to nisi ti.
Nisu to tvoji sni, ne.

Gledam te
I rekla bih ti, da znam,
da razumem..
Ali necu, iako to, boli me,
jer ne mogu ja to umesto tebe.

Ne mogu i ne umem srce da ti, kao sat, navijem, da kuca u smeru sunca kad dugo vec u noci boravi.
Ne mogu i ne umem, nit da te nateram, nit da te molim.

Gledam te.
Tugujem.
I, nelogično možda, puštam te,
da sam sa sobom ratuješ, naizmenično da plačes i da se raduješ,
sa životom se sudaraš,
na mene ljutiš.

Gledam te
I cutim.
Sebe u tebi vidim, znam te puteve pune raskrsca bez ijednog putokaza,
znam kud vodi svaka staza.
Možda sam grešna što ti ne rekoh, ali volim te i želim da isti budeš kao pre, razumi me..

Gledam te
Tu sam i ne dam te,
i čekam te, cutim..
Znam, čuješ to cutanje,
razumeš to gledanje.
Vidim, previše boli te..

Veruj mi, proci ce uskoro sve, baš sve..
Pesma tvoja zapevace,
poletece, čovek kojeg znam, vratice se.
Kad bol sagori i zadnji san i zadnju nadu, znam..

Skrivah se u pesmi davno i ja, pokrivah snovima, bežah od sebe.Vidim ponovo to sve dok gledam te..

SvetlanaTadic

“VENČANI TAJNO”

Hiljade njih,neznanih lica,
videće tvojih očiju sjaj,
no samo moja nemirna duša,
u očima tvojim poznaće raj.

Stotinu njih,biće ti blizu,
znaće ti lice i boje glas,
no samo jedno zvaće te srce,
zadnjeg otkucaja kad dodje čas.

Tek par njih biće ti blisko,
znaće ti suze ,osmeha čar,
no samo ja ću čuvati tajnu,
kako si zapravo za mene dar.

I taj neko,kome ćeš mila,
dati svoju nevinu žar,
nikada naivan slutiti neće,
moj je tvoj venčani zar.

Za tebe rodjen,rodjena ti,
tajno venčani naši su sni,
mislima noću grlim te svojim,
od prvog daha,pa dok postojim.

M.K.A.

Налазим се на раскршћу живота и наде, узбуђен и згадјен.

Згажен и духовно оштећен, лутам, тражим све авети настале

у тренуцима мојих слабости, рођене у тами живота.

Рушим бедеме дигнуте око моје ауре,тражим негде светлост мозга,као сигуран знак вечног живота.

Временски путујем у сутра,    са парчетом бурека са сиром,да не останем гладан.

Знања и његове истине,      које су створене у оно време,пре овог времена.

Све некада је боље од овога сада.                                          Увек је тако.

Али можда ће неко, у неком будућем сутра,гледати уназад и рећи.

 

,,Добро је било.                      Само тада ,                          нисмо знали’’.

__

_______________________