Дан: 5. фебруар 2025.

У ВИНУ ВИДИМ ОЧИ ЊЕНЕ – Живорад Милетић

У ВИНУ ВИДИМ ОЧИ ЊЕНЕ

Гледам чашу вина
Што је испред мене
Сећам се прошлости
Једне дивне жене
Дал је то од пића
Ил ме разум вара
Њен лик ми се
Сад у чаши ствара

СВИРА ВИОЛИНА
ПЕСМОМ ТЕШИ МЕНЕ
А ЈА У ТОМ ВИНУ
ВИДИМ ОЧИ ЊЕНЕ
ДОК СУЗА СА ЛИЦА
ПАДА МИ У ЧАШУ
ХАЈДЕ САД ЦИГАНЕ
СВИРАЈ ОНУ НАШУ

Држим чашу вина
Дрхти моја рука
Сећам се те жене
Њеног танког струка
О дал је то вино
Сад опило мене
Кад у чаши вина
Видим очи њене
Настави са читањем “У ВИНУ ВИДИМ ОЧИ ЊЕНЕ – Живорад Милетић”

СВЕ ЈЕ ТО ЗБОГ ВИНА – Звездана Милосављевић

СВЕ ЈЕ ТО ЗБОГ ВИНА

Погрешно сте разумели Господине.
Не трошим ја ову ноћ,
ни ово вино на столу,
нит’ због мерака, нит’  покајања,
већ да оденем истину голу.

Његова душа од филиграна,
са мојом у чокот је срасла,
ко лоза вита винова,
из средишта раја израсла.

Погрешно сте проценили Господине!
Није омама ова, од овог вина узврела,
ја само тржим два ока Његова
два зрна грожђа, зрела, набубрела,
Он ми је уточиште и Цитадела.

Глас ми је Његов пурпурно јутро
што винограде набрекле мије,
док ми по кожи стихове шара
Знате Господине… без Њега,
ни мене није.
Настави са читањем “СВЕ ЈЕ ТО ЗБОГ ВИНА – Звездана Милосављевић”

У КИШИ И ВИНУ – Снежана Миладиновић


У КИШИ И ВИНУ

Увек посетиш моје мисли
у кишним предвечерјима
са чашом вина у руци
док наздрављам самоћи.
А капи клизе у тами
по старим зидовима,
у пукотинама сванућа
и празан поглед лаган и прозиран,
опијен лети  ми у недоглед.
Везујем очи да не видим
само желим да осетим
како мирише небо после кише.
Дави се свануће у мојој чаши
стискам је,
чувам да ми се радост не разбије.

Вино …Ти и ја… “Ин Вино веритас” – Моравка Младеновић

Вино …Ти и ја… “Ин Вино веритас “

У вину ме нађи
До задње капи испиј
Да ти кроз крв тече
Ово је наше вече…
Мисли лете…
Далеко негде …

Не пијем вино…
Пићу га са тобом…
Сузе нек шприцер праве…
Једна по једна суза капље…
Мисли лете…
Далеко негде…

Ово је наша песма
Ми нисмо у њој….
Ти узми сузе из вина….
Има их …има још…
Залиј их вином…
Далеко негде…
Настави са читањем “Вино …Ти и ја… “Ин Вино веритас” – Моравка Младеновић”

Od ljubavi ne postoji ništa veće – Slađana Bundalo


Od ljubavi ne postoji ništa veće

U danima praznim
kad ptice umiru
od prejake kiše
Ja uporno nastojim
da dišem
dok srce svoju pesmu
neumorno piše

U danima teškim
kad tuga
k’o olovni oblak
pada i preti
da uništi moje slabašno biće
Ja podižem visoko sunce
kao sopstveno nebesko otkriće
Настави са читањем “Od ljubavi ne postoji ništa veće – Slađana Bundalo”

И ове ме ноћи вино преварило – Данијела Максовић


И ове ме ноћи вино преварило

Наздрављам за љубав, за лаж и за грехе,
и за срце моје невино и плачно
и за сузу ову у којој се кријеш
и ове ме ноћи вино преварило.

Самоћу је пусту да излечи хтела,
да обрише оно што је некад било,
пијану ме љуби, кроз вене ми тече,
док је тугу моју на дну чаше скрило.

А пијем га ето, најлепша ми песма,
јер кад њега пијем, ко да тебе пијем,
осмех ми се опет на тренутак врати,
па ти праштам редом, праштам ти и себе.

Док на часи осећам пољупце твоје,
у сваком дамару вино ми се смеши,
просипам по души, просипам по столу,
јер сам само жена сто живи и воли.
Настави са читањем “И ове ме ноћи вино преварило – Данијела Максовић”

НАШЕ ВИНО – Магда Ђорђевић

НАШЕ ВИНО

Винске приче, све истином плене
забораву неће нова праскозорја.
Туга дане листа, ал’ никад не свене
од тада је прошла тек година која.

О какво смо вино правили нас двоје
наједрала пуца од слаткоће јако.
Гроздови се у сластима поје
тамњаником замириса свако.

Стамен дворац од љубави створен
сваком стазом кормилари сета.
Сад без њега, живот ми уморен
И топлину своју немају ни лета.
Настави са читањем “НАШЕ ВИНО – Магда Ђорђевић”

Сањам исте снове – Саша Козић

Сањам отворених очију снове, сличне садашњости,
У времену пре рођења себе, у подухватима створеним од јуче.
Који су пуни снаге одумирајућег јутра, као дан који ступа.
Рођени су данас, а умреће сутра.
Сањам исти сан.

Како ходам процветалим долинама својих мисли,
Испрекидан причама шумских вила,
Које причају приче задовољних ловаца на изгубљене наде и снове.
Данима на тиркизним планинама лове душе умрлих,

Плачући, причају причу промашеног живота,
Исплакану љубав, прекинутим сновима.
О свему што боли овај и будући живот.
Створене у времену изгубљених…
Пуних нове наде у боље сутра

Настави са читањем “Сањам исте снове – Саша Козић”