Дан: 10. фебруар 2025.

Кунем се на све живо
много ми је криво
што се према теби некад лоше опходим
камо среће да могу опет да се родим.

Волим те највише на свету овом
радујем се сваком осмеху твом
твоја ме суза мајко боли свака
ти си толико јака
да сваки пут тешкоћу пребродиш
успешно своје битке водиш.

Жива ми била
мајчице мила
на многаја љета
део си моје душе, мога света.

Нека су свачије мајке живе и здраве
па и ти таква буди уздигнуте главе
једина истину ми говориш
желећи живот у бајку да ми претвориш.

Твој поглед ми се страшно допада
без тебе ми сваки минут пропада
просто ме без тебе нема
малена лепотице из Срема.

Тужну причу имаш исто као и ја
мисао ка теби ужасно ми прија
мислим о сусрету с тобом даноноћно
једино тако ја осећам се моћно.

У очима твојим љубави има
коса сва у таласима
као море узбуркано
драга постала си ми, моје окано.

Сад бих к’ Срему пошао
пуним гасом теби дошао
да те загрлим и пољубим
јутром пољупцем да те пробудим.

Волео бих да сам крај ње ту
посветити јој пажњу сву
да се смејемо, кад је тужна сузе да јој бришем
колико је волим ме могу да опишем.

Сваким даном све јаче је желим
заволех је бићем целим
с њом гледао бих на небу свезде што сјаје
љубав према девојци тој вечно ће да траје.

Дан и некако, ноћу никако не могу се смирим
у њеном загрљају само могу да се умирим
лепотица очију очаравајућих, лица бела
осмех вреднији од блага, сва је попут анђела.

Признајем да за њом сам луд
да идем било куд
све је безначајно и досадно је место свако
заборавити је не могу лако.