Добродошли!
Види како корачамо
Поворке наше су дуге
Младост под ноге не бацамо
Живимо живот преко дуге
Деци тешемо колевку
Летину смо скупили давно
Даска се струже о даску
Преци су наши гинули славно
Предића вредан је призор
Гледам нас као с дистанце
Проклетије руше Виндзор
Симфонија – паразитске дисонанце.
Скинут баласт будућности
Пуна срца милине
Нема нико надлежности
Деца нам жељна топлине.
Као син човјечији гдје ћу главе скрити
Ходочастим теби мом Незабораву
У будућем, данас и сутра ћеш бити
Док у туђој кући славим крсну славу.
Носим жиг на тијелу, десетљећа рану
Мртви снови, живе душе корачају к Теби
Све што дише стреми несванулом дану
Напусти ме десницо, идем Отаџбини.
У недоба здравица: Сине, срећан брат
Служба траје, тамјан, звецкају помпони
Помјешане сузе, јецај, одапети плутони
Крваве им руке, Језавеља врши рат.
Тебе скупа славе васкрсли и живи
Чујем поносан најтужнији дурски зов
Отаџбино моја, прими залог жртви
Касну стражу, свјежу раку, затрпани ров.
Загрлићу твоје крило платинаста моја
Уздигнути храме са престолом и троном
Изворе енергија и нетварних боја
Пригрли раба са мртвијем сном.
У ПОТРАЗИ ЗА СМИСЛОМ
У потрази за смислом Хегела сам срео
Каже: јеси луд, где си то запео?
Зашто, рекох, зар се не сме прићи
Није, вели, то него Шелинг ће ми стићи.
Пођох зато даље, не знам где сам био
Кад на ћошку сквера Кант кʼо да се крио.
Таман да се јавим и питам га за стандард
Преко зебре уочих пређе Анаксимандар.
У бифеу недалеко седи Хајдегер
Хусерл и Барт нису из те приче.
Хану јуче сретох, питам где је Ниче,
Нећу сама да знам он је једна звер.
Заподенух тему, бану Честертон
Ућуташе Расел и Етиен Жилсон
Причах о Паризу, неко о „дие Сеин“!
Не лези враже, стиже Витгенштајн.
Таман да попијемо придружи се Маркс
Мало одоцнео улази Лаплас
Траже пролетере, лети онај атлас
Шта раде, Ранер конта, кад ето ти и Конта.
Настави са читањем “У ПОТРАЗИ ЗА СМИСЛОМ – Божидар Васиљевић”