Месец: јануар 2025.

СЕЋАМ СЕ -Козић Саша

Као кроз маглу се сећам година пре овога времена,

Када смо били деца. Другови и браћа.

Играли се заједно.

Спавали у истом кревету, јели из истог тањира, најчешће пасуљ.

Месо и колаче само за славу,

Заједно славили рођендане, године нове.

 

Данас, деца, унуци, разни проблеми.

Отуђили смо се. Одвојили. Разишли.

Године су нас прегазиле, полако али сигурно.

Све пролази, али смрт нас још није прегазила.

И док дишемо, сећања живе.

Можда ћемо се опет сетити, можда се опет наћи,

Негде, где деца опет деле исти

тањир пасуља.

Imaš li malo vremena- Snežana Popović

Imaš li malo vremena

Imaš li malo vremena
da sa mnom
zaboraviš na vreme?
Imaš li taj dar,
šta kaže tvog vremena
gospodar?

Šta kaže ta kutija crna
koliko vremena
tokom dana
od tebe napravi
zgubidana?

U ekran gledaš
bližnje ni da pogledaš.
Al’ šta tamo neko bloguje
to mora da se pregleda
lajkuje i raspreda.

Svakog časa telefon te vara
kaže – Ima vremena!
ali to je prevara!
Nema vremena!
Vreme ti curi
i svakog časa mož’
da ti iscuri
a da ti ne vidiš
i uvidiš
od tog mobilnog aparata
da sediš kraj brata
koga ni ne pita
kome ni u očima ne pročita
kako mu je duša bremenita.

Vidiš li neprijatelja,
zbog kog ne vidiš prijatelja
pod teškim krstom
kako boluje
dok ti prstom
skroluješ?

Ne vidiš ga!
Još unapređuješ ga!
Svaki put
novi ajfon
novi telefon
novi demon.
Svaki put bolji
da ti vreme još izmigolji!

Pogledaj još jednom u taj telefon
dok ja pitam ponovo
Imaš li malo vremena
da sa mnom
zaboraviš na vreme?
Imaš li taj dar,
šta kaže tvog vremena
gospodar?
Da čuješ ovu pesmu
jesi li bio kadar?

Snežana Popović

ДЕСИЛА СЕ ЉУБАВ – Бранко Ћировић-Ћиро


ДЕСИЛА СЕ ЉУБАВ

Једне зимске ноћи
Љубав се десила
Топла соба Камин
Крај камина Вила.

Дискретно је свијетло
Ватра у камину
Крај камина Весна
Причамо о вину

Створено за љубав
Ово зимско вече
Проговори Весна
Уздах јој се оте
Тихим гласом рече
Вилом те животе.

Крајеве камина
Топли пламен
Ближе
С Весниних очију
Топли осмех
Стиже .

На столу су пуне
Двије чаше
Вина
На радију пјесма
Лијепа Емина.

Ја сједох на софу
Крај лијепе Весне
Нахрањен љепотом
О Емини пјесме
Рекох Весни
Срећо
Коначно смо сами.

Ово зимско вече
Љубав иште мами
Загрлих је снажно
Чаша с вином
Тресну
Спојише се тјела
Уз ватру и пјесму.

Завршисмо тако
У постељи мекој.

Ја дочеках зору
Уз лијепу Весну
Сад о томе пишем
Ову сјетну пјесму
Уз ватру и вино
Једне зимске ноћи
Крај старог камина
Волео сам
ВЕСНУ.

Настави са читањем “ДЕСИЛА СЕ ЉУБАВ – Бранко Ћировић-Ћиро”

Шампањски  пољубац – Бојана  Бојић


Шампањски  пољубац

Нека емоције у теби
пробуде стихови ови,
да осетиш додир
мојих усана,
укус  шампањског вина.

Љубав боли,
Али воли,
онако како ти само умеш,
или склопи очи
ако то не разумеш.

Да те љуби моја  бол
да те чежња обгрли,
да заживи моја прича
у срцу твоме.

Да испливају сећања
да оживе успомене,
па нек ме боли,
срце те моје, искрено воли.

Настави са читањем “Шампањски  пољубац – Бојана  Бојић”

Вино душу мије – Првослав Пендић Пенда


Вино душу мије

Само ми још ову ноћ поклони
ноћас пијмо вино црвено.
Вино и чаше, остало склони,
хоћу да љубим лице румено.

Нека ми срце задрхти,
крв са вином нек′ помеша,
нек′ срце дрхти, боли и пати,
душе нам немирне омекша.

Ноћас ћу душу вином умивати
што грешна лута и љубав тражи.
Дрхтаво срце не може да схвати
да љубав без вина не важи.

Настави са читањем “Вино душу мије – Првослав Пендић Пенда”

СВЕТИ САВА – Весна Милошевић


СВЕТИ САВА


Није родна српска земља,
јер је дуга киша лије,
нит сунчано њено небо,
јер облаке мутне крије.
Изродила, осим жита,
многе дела поносита;
и, уз рад, срећу и здравље,
изнедрила православље.

Велико је српско име,
од четири златна слова,
и цењена свака реч,
вечита дела његова;
и заувек не велико,
због рата ил’ крви;
племенито, јер га носи
међ’ Србима први.

Од своје је царске лозе,
упућен до просвећења,
кроз капије Светогорске
прош’о, зарад исцељења.
Видео је млади Растко
коју муку Срби муче,
и да желе да верују,
Бога славе, много уче.

Видео је да му земљу
мори беда, дух незнања,
на очима балдахини
и потребе благостања.
Имао је царске крви,
и одважност да он први;
обележен од рођења,
оствари сва провиђења.

Настави са читањем “СВЕТИ САВА – Весна Милошевић”

МЛАДАЛАЧКИ ДАНИ – Жељко Перовић

#željkoperovićžespОдломак из романа у припреми
МЛАДАЛАЧИ ДАНИ

Од када сам град рођења напустио, а било је то давних гидина, већ сам и остарио. Јутром се будим сјећањем на младалачке дане и људе са осмјехом на лицу. Који су улицом пролазили, једни друге здравили и са глава капе подизали. То је моје погонско мамило, да трагам и сличности тражим, да упоредим стварност са прошлости, модерну културу градње и природне љепоте. Неко би рекао, жал за младошћу присилом остарјелог туђинца, који је морањем разлике прихватио. Али, ево признајем још увијек нисам успјео замјенити, присност, топлину, културу и љубав мог народа, за овдје сличну, али хладну и нимало присну. Ипак промјену сам морањем као слијепац бјели штап прихватитио!

Љубав и Вино – Маринко Дејан


Љубав и Вино
 
И љубав и вино црвене су боје,
када попијем или патим, такве су вам очи моје.
Очи жара, страсти, опасности, пуне патњи, срче бола.
Ту су моје вино, срце и седе на врху стола.
Вино може бити бело, не црвено само,
а у срцу љубав, опсесија, жудња, то сигурно сви знамо.

Правио сам с љубављу с дедом и оцем вино,
пар пута и превари ме, заиста баш фино.
Рече вино: “Узми мене, ја ћу тебе стићи,
ти корачај путем, за тобом ћу ићи.”
Попут вина, љубав у срце човеку уђе,
попут вина, њега прати,
и на начин исти, сваки човек грешке плати.

Ако нема љубави, ту је вино без дилеме,
пар чашица решава сваком све проблеме.
Ин вино веритас, после чаше две или три,
пронашли смо срце сви.
Девојци симпатији изјавили љубав,
пољубили, додирнули усне девојци, непознатој жени.

Настави са читањем “Љубав и Вино – Маринко Дејан”

Друг – Ненад Карић


Друг

Дан је блеј’о, када сам те срео
нисам знао ја за бољег друга
и љубави старе сам проклео
било жена, било је и вина.

Жене лепе опијале мене
и на кратко убијале време
љубав, срећа, вечите дилеме
хоће, хоће, ка занећа неће.

Настави са читањем “Друг – Ненад Карић”

Љубав и вино – Мирослава Смиљанић


Љубав и вино

Истог дана
два најлепша празника,
љубав и вино
а најлепше успомене,
незаборавне.

Тако смо ја и
мој Раде
у виноград
дубоки снег пртили
док смо уз брдо изашли
и до нашег винограда
допрли.

Настави са читањем “Љубав и вино – Мирослава Смиљанић”