Добродошли!
Večna ljubav
Gledam svoju Srbiju na dlanu,
u atar’ma zrelog kukuruza
gledam tebe, zorom radovanu,
nestašna ti i kosa i bluza.
Gledam rodna polja i atare,
al’ najčešće vinogradu hitam
s tobom mila gazim staze stare;
s našom pesmom, uz radosni ritam.
Zoro moja od Boga mi data,
draga ženo, prijatelju, dušo;
svaki dan mi sa tobom od zlata,
sa tobom sam prvo vino kuš’o.
Naše vino piti je milina,
ljubav čista u njega se sliva;
a u njemu svih slasti silina,
sreću našu Posavina sniva.
СВЕТИ САВА
Није родна српска земља,
јер је дуга киша лије,
нит сунчано њено небо,
јер облаке мутне крије.
Изродила, осим жита,
многе дела поносита;
и, уз рад, срећу и здравље,
изнедрила православље.
Велико је српско име,
од четири златна слова,
и цењена свака реч,
вечита дела његова;
и заувек не велико,
због рата ил’ крви;
племенито, јер га носи
међ’ Србима први.
Од своје је царске лозе,
упућен до просвећења,
кроз капије Светогорске
прош’о, зарад исцељења.
Видео је млади Растко
коју муку Срби муче,
и да желе да верују,
Бога славе, много уче.
Видео је да му земљу
мори беда, дух незнања,
на очима балдахини
и потребе благостања.
Имао је царске крви,
и одважност да он први;
обележен од рођења,
оствари сва провиђења.
ГРЕХ БЕЗ ОПРОШТАЈА
Оковане студи, жеља непролазна,
предуге тишине ишчитаних страна;
како без злочина да се ближи казна?
Како после ноћи нема светлих дана?
Омеђене руке, залеђени даси,
од сужња би хтеле жртву и задњи пост.
Зар у овој тмини ико да се спаси?
Зар баш никада неће да попусти мост?
Настави са читањем “ГРЕХ БЕЗ ОПРОШТАЈА – Весна Кањо Милошевић”