Добродошли!
БОЈА ВИНА, КАО СТО РУБИНА
Винограде надлећу грлице
и чудесне мале ластавице,
из милоште не знам шта да радим,
да ли драгог грожђем да наградим.
Рујно вино, образи румени,
пастирова фрула док се чује,
Св. Трифун лозу орезује,
док сокола песма одјекује.
Боја вина као сто рубина,
ко на чаши трагови кармина,
у вину је скривена истина
и космоса и свих праскозорја.
Настави са читањем “БОЈА ВИНА, КАО СТО РУБИНА – Славица Јовановић, Шабац”
Суза је текла
и остала једна,
знала сам
и по киши
да је скривам.
Суза је сада
сувише гласна,
од камена тежа,
чекала сам
да се суза
у реч слије,
била је довољна
само једна
да ми суза
на образу згине.
О, самотна сузо,
чекаш радост
и погледу ми сметаш!
СОНЕТ СУДБИНЕ
Неприметно ме је склонила од људи,
шапатом тихо рекла у хладу дуда,
слушај вапај срца, за тобом сам луда;
наслони своју главу на моје груди.
Да ли чујеш топот, што венама тече?
Набујали добој узавреле кише;
Знаш ли да због тебе, моја душа дише,
осећаш ли немир што дрхтаје сече?
Гледај ме у очи, да ли видиш тугу?
Предуго те сањам, жеља ме подстакла;
Опрости ми Мила, али волим другу,
срца нам се нису на време дотакла.
Нисмо се пронашли, препознали срећу,
судбине се чудним путевима крећу.
Александар Недовић