Тишина око мене,
милује моје време.
Осуђен сам на вечну самоћу,
сада тихујем са Богом,
окружен великом сумњом.
Покушавам да заборавим погледе
који ме увлаче у тунеле бесчашћа.
Грешан сам ако сумњам у Њега
и у Његово постојање.
Надам се да нећу.
Вера ми је јача од сумње,
сумње која вековима постоји
и тера нас да убијемо разум.
Убијајући Њега,
убијамо сами себе,
несвесни бремена
које бацамо на своја плећа.
Историја,
једном може бити грешна