СВЕТИ САВА – Весна Милошевић

СВЕТИ САВА

Није родна српска земља,
јер је дуга киша лије,
нит сунчано њено небо,
јер облаке мутне крије.
Изродила, осим жита,
многе дела поносита;
и, уз рад, срећу и здравље,
изнедрила православље.

Велико је српско име,
од четири златна слова,
и цењена свака реч,
вечита дела његова;
и заувек не велико,
због рата ил’ крви;
племенито, јер га носи
међ’ Србима први.

Од своје је царске лозе,
упућен до просвећења,
кроз капије Светогорске
прош’о, зарад исцељења.
Видео је млади Растко
коју муку Срби муче,
и да желе да верују,
Бога славе, много уче.

Видео је да му земљу
мори беда, дух незнања,
на очима балдахини
и потребе благостања.
Имао је царске крви,
и одважност да он први;
обележен од рођења,
оствари сва провиђења.

Уз подршку свога рода
и молитву свог народа,
посејао поља наде,
откључао многе шкoлe.
Сазидао окоснице
српског знања, вере нове;
свој је народ усмерио,
и штити га кроз векове.

Сава Србе уједини
православљем и босиљем;
храмом су га частвовали
под божјим окриљем.
И зато је света земља
сваке српске душе миље,
задужбина Светог Саве,
он нас из ње благосиље.
______________
© Весна Милошевић