ОТИШЛИ СУ… – Љубодраг Обрадовић

ОТИШЛИ СУ… 

Остале су празне куће и дворишта у корову.
А огњиште није вруће и не пече нико проју.
Ветрови селом дувају, на крову цреп се ломи.
Пси за газдом завијају, нема никог’ да их удоми.

Заруделе трешње ране, нема никог’ да их бере.
На њих слећу само вране, нема оних што им бране.
Њиве неоране стоје, све је парлог и врзина.
Блата се путеви боје, нас горка чека судбина.

Настави са читањем “ОТИШЛИ СУ… – Љубодраг Обрадовић”

РОМАНТИЗАМ  И СЛОБОДА – Андреја Ђ. Врањеш

РОМАНТИЗАМ  И СЛОБОДА

Евидентно је да је претечи слободе у уметности романтизам отворио сва врата, али  не мора значити да кад одшкринeмо  врата нисмо најсигурнији да није ушао и талог  или прљавштина, тако је романтизам у почетку  изнедрио нову снагу да  би се претворио у неку врсту самовоље као производ слабости. „СВАКО ВРЕМЕ НОСИ СВОЈЕ БРЕМЕ“. Данас је навала таквих самопрозваних песничких дела, када се појаве на светлу дана, не разликују се од пмфлета или насумице разбацаних речи. Неко је рекао да свака глупост има свог предходника, на крају античких времена имамо појаву када су неке појединце занимала стварања огледалских поема, када је стиховима даван облик предмета.

Настави са читањем “РОМАНТИЗАМ  И СЛОБОДА – Андреја Ђ. Врањеш”

ЖАЛ – Мирјана Јана Бајић

ЖАЛ

Неће да буде квалитет песме,
не умем да пишем љубавне…
Дуго… Баш дуго
нисам умела да заволим…

Да ли то значи да се
једном воли…

Ако се не зове тако
требаће дуго да волим лудо…
Процес би био дуг…
Али ја сада волим,
да ми од те фајде
песма има квалитет…

Квантитет је за љубав ЗЛО… Настави са читањем “ЖАЛ – Мирјана Јана Бајић”

НЕ ВЕРУЈ – Даница Рајковић


НЕ ВЕРУЈ

Не веруј ако кажем
да сам те заборавила.
То су реци  утехе,
у своме гнезду бих те свила.

Када би моје срце
могло да проговори
рекло бих ти истину:
Да те моја душа воли.

Настави са читањем “НЕ ВЕРУЈ – Даница Рајковић”

ПОКУШАВАМ – Саша Козић

Покушавам да нађем речи за све ово данас што ми се догађа . У неком вртлогу пролазим кроз догађаје пуне светлости преливене из ниски бисера пуних историје , који пролазе у мимоходу покрај мене . Стварајући догађаје сличне творевини ниских страсти , обливених крвљу револуционара . Који маштају о рекама које се сливају узводно од насипа и бездана туге . Сви пролази кроз вечност датирају одавно , пуни су свирепе истине вечитих сањара истинске правде , старих Римљана који праве хаос ради хаоса . Сличан данашњим шетачима Демократије . Све наше ветрењаче су иза брда , чекају долазак праве енергије за све нас који ћутимо .

Настави са читањем “ПОКУШАВАМ – Саша Козић”