ОТИШЛИ СУ…
Остале су празне куће и дворишта у корову.
А огњиште није вруће и не пече нико проју.
Ветрови селом дувају, на крову цреп се ломи.
Пси за газдом завијају, нема никог’ да их удоми.
Заруделе трешње ране, нема никог’ да их бере.
На њих слећу само вране, нема оних што им бране.
Њиве неоране стоје, све је парлог и врзина.
Блата се путеви боје, нас горка чека судбина.



