СЊЕЖАНА – Жељко Перовић

#željkoperovićžespОдломак из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

СЊЕЖАНА

Игра је распуштена слобода из тијела, на гранчици титрај листа са којим се вјетар враголасто поиграва и животу радује!
Сњежана је била лијепа девојка, увјек расположена и насмијана. У школу је долазила скромно одјевена, а не као друге девојчице накинђурене, охоле и пуне себе. Није се богастством расипала и друштву наметала.
Умјесто тога, добротом се истицала, дјелила је сендвич и воћку и чоколаду и све остало што је са собом доносила.
Живила је у великој на спрат луксузној кучи, са огромним двориштем. У коме је преко цјелога дана уз ограду трчкарао зубати вучијак. Црвених очију и репа подигнутог до неба, сјајне прошаране црне и жучкасте длаке, упола љепотан, а упола страшило. Игром је дјецу плашио, која су му виком узвраћала и дугачком дрвеном мотком пријетила, вукући је преко жељезне гитарасте ограде. Осим што је дјецу плашио, преко ноћи је чувао велико газдинско имање!

НЕЗНАНЧЕ ЛЕПИ МОЈ – Данијела Ђорђевић

НЕЗНАНЧЕ ЛЕПИ МОЈ

Чекала сам те годинама,
учаурена у лажној срећи,
у привиду живота,
у заборављеним жељама.
Знала сам да обитаваш
на неким далеким просторима,
тражећи ме по путевима беспућа.
Ти, Човече, који си
живео и патио,
патио и губио,
губио и волео,
али и осетио
да те чекам,
негде,
на неком путу прашњавом,
испружених руку које ветар грле
и у сусрет хрле теби,
чије очи видех
у пукотини сна,
срећо моја, недосањана.

Настави са читањем “НЕЗНАНЧЕ ЛЕПИ МОЈ – Данијела Ђорђевић”