LA(U)F(ER) – Nikolina Perić

Otac je imao sina
Nastupila je tišina
Jer ga dugo nema
On će se vratiti
Hoće li jednako patiti

Na istom tlu laži
Kojima se bude draži
Gde je nad dušom
Onaj što priznaje bitke
Samo za tela užitke

Dok kupa se u krvi
Bog je iznad njega, prvi
Zadovoljan sušom
Samo ko mu stope prati
Istinski se bogati

I ne truli
Kada se koža guli
Jer ne ume dići sebe
Preko sile Više
Već putevima raja diše

I kada posrne
Ponizno se osvrne
Kao ždrebe
Što se ne oholi
Ni kada sve ga boli

Otac je imao sina
Nastupila je tišina
Jer ga dugo nema
On će se vratiti
Hoće li jednako patiti

(C) Nikolina Perić

Kategorija: Mladi pesnici

ЉУБАВ ДАЛЕКА – Жељко Перовић

#željkoperovićžesp
Пјесма и моја мисао из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

Живот је стаза коју треба својим могућностима прилогодити, са остварењима поплочати и потомцима оставити. Праве љубави планирају и граде, као да ће живот вјечно
трајати! Зато су правој љубаву све стазе кратке, али са удвојеном снагом циљеви су на дохват руке. На крају осврт ћу завршити чињеницом, да је живот дуг и пун различитих дешавања. Сви се могу заборавити, али права се љубави памте и сликом и добрим дјелима!
У правој љубави истина се не крије иза паравана, већ као храна послужи и на столу сервира!

ЉУБАВ ДАЛЕКА

Када се далека љубав отвореним видом грли,
И воли.
Мисли се забораву отму, на пола пута сретну,
И застану.
Иза процвалог бријега у загрљај свину,
И узвикну.
Страсне ријечи у тишини подијеле радости срца,
И пољубца.
А жеље дубином скриване у једну чежњу слију,
И досањају.
На јави започету, али од других оспоравану,
И неостварену.
Љубав милу која грешке опрашта стрпљиво чека,
И дочека.
Љубав праву између хиљаде одабрану једну,
И једину!

Исповест и молитва

 

 

Оног дана када сам добио дијагнозу – МС

Нисам у њу много веровао.

Мислио сам – лако ћу.

Али све је било све теже и теже.

Неспретност и падови

Постали су саставни део мог живота.

 

Када сам престао да радим и да цртам иконе,

Схватио сам – не могу више.

Тражио сам хоби,

Али ништа није могло заменити

Цртање икона.

 

У једном тренутку написао сам песму.

Прочитали су је други,

Рекли су: „Добра је.“

Сада се сваке ноћи будим,

У исто време,

И записујем песме

–Да ми не побегну.

 

Зато молим Бога

Да ми остави памет,

Да пишем

песме,

Да их не заборавим.