Од када сам град рођења напустио, а било је то давних гидина, већ сам и остарио. Јутром се будим сјећањем на младалачке дане и људе са осмјехом на лицу. Који су улицом пролазили, једни друге здравили и са глава капе подизали. То је моје погонско мамило, да трагам и сличности тражим, да упоредим стварност са прошлости, модерну културу градње и природне љепоте. Неко би рекао, жал за младошћу присилом остарјелог туђинца, који је морањем разлике прихватио. Али, ево признајем још увијек нисам успјео замјенити, присност, топлину, културу и љубав мог народа, за овдје сличну, али хладну и нимало присну. Ипак промјену сам морањем као слијепац бјели штап прихватитио!
Аутор: Жељко Перовић
Жељко Перовић, рођен је 1952. године у Сарајеву. Поезију пише од основне школе када је због исказане љубави према писаној ријечи поред низа похвала и признања добија надимак Пјесник, који са данашњим радовима потврђује. Након завршеног школовања своју радну каријеру започиње у канцеларијама сарајевског Енергоинвеста, гдје са успјехом рјешава постављене радне задатке. Један дио радног вијека провео је на изградњи фабрика и постројења широм бивше Југославије. У дугогодишњој каријери радио је као технолог, конструк и руководиоц градилишта, а касније, по повратку у Сарајево, и на другим одговорним радним мјестима. Сплетом ратних околности 2002 године одлази на рад у Шведску где слободно време проводи у просторијама Књижевног клуба „Милош Црњански” чији члан упрзо постаје. Завршетком радне каријере враћа се остављеној љубави – поезији. Његове песме нашле су место у многим електронским медијима за књижевност и културу, као и у разним зборницима. Написао је књигу Варошина Које Више Нема. Ради на роману под радним насловом Дани Младости. Члан је Удружења пјесника Србије!
Види све чланке од Жељко Перовић
Одломак из романа у припреми
