Док дух Православља са истока руди
отвара се небо, сву природу буди.
Пренуше се реке, брда и долине,
разбудише спокој царице тишине!
Кроз облаке снене заискрише звезде,
на коњима силним Архангели језде…
И док плам небесни у очима блиста
Херувимска песма зари срца чиста.
Заруђена поноћ чежњом затрепери,
Српски народ моли огрезо у вери
да благодат с неба на њега се спусти.
Сред молитве смерне глас нежни изусти:
Хвала теби Оче, хвала Неимару
на предивној ноћи и најлепшем дару.
Хвала теби што си на земљи у води…
Прослављамо Божић кад Христос се роди!
Захвални смо теби Богомајко света
на рођењу Христа, небеског детета,
што душама грешним пронашла си лека.
Ми сада у Богу славимо човека!
У небеском пламу месечине сјајне
заискрио занос љубави бескрајне.
Заблистале звезде у злаћаном руху.
Слава Оцу, Сину и Светоме Духу!