Добродошли!
Kosim travu u julsko podne
sečem staze zarasle neprohodne,
kosa peva senica cvrkuće
Milane,dušo Une kosiš oko kuće.
Pijem vodu sa hladne Une
slušam srce plave reke
sećam se pesme bakine
o dvoru i crkve daleke.
Vodenica iza vrba melje
ćuk javlja dan se gasi,
sa vrapcima sutra u polje
gde se čuju Une glasi.
Уместо речи,
музика…
Уместо миловања,
понор…
Стојим на углу,
лебдим на ветру.
Колико је сањана блискост?
Колико је жељена нежност?
Колико је маштана будућност?
На свету, играју зли,
занос је,
блед одраз
промашеног.
Настави са читањем “УМЕСТО… – Љубодраг Обрадовић”
KIŠNA VIZIJA – Nenad Živković SkySeeker 2006-04-24 23:27:52
Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 1275 
КIŠNA VIZIJA
Gledao sam kako pod teretom kiše
Uspevaš da lebdiš na srebrnoj travi
Pružala si ruke sve više i više
Jahala si konja preplanula, naga
Nebo se nad glavom bezobrazno plavi
Priroda ti sama otvara sva blaga
Zoveš me da budem na oltaru prvi
Koga ćeš da jašeš iz ženskoga hira
Da l’ si stvarno žena amazonske krvi
Il’ si zalutlala iz vremenskog vira.
Настави са читањем “КИШНА ВИЗИЈА – Ненад Живковић SkySeeker”
GLASNIK – Ivica Milovanović 2006-04-21 16:59:29
Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 533
GLASNIK
U nebo se vini, poleti,
Krilima od zlata putuj kroz visine;
Pa smelo pred vrata joj sleti
I zapevaj glasom prepunim topline.
Ona možda čeka, ne strepi,
Možda čezne da te u svom srcu nosi;
Iskreno uz nju se prilepi,
Pa je mesto mene pomiluj po kosi.
Настави са читањем “GLASNIK – Ivica Milovanović”
Ако желиш
Да будеш птица
Полети душом
И нећеш пасти
Ако желиш
Да љубиш и грлиш
Подели срце на двоје
Ако желиш
У љубави да цветаш
Заливај срце срећом
Ако желиш
Да лечиш и тешиш
Насмеј се сузом
Ако желиш
Да живиш у бајци
Измисли нас за почетак!?
НЕКАДА
У погледу
кајање и туга
и нема наде.
У погледу
нема сјаја,
мир и тишина.
У погледу
истина и лаж
немају краја.
У погледу
ноћ и тама,
светлост и душа.
ТРА, ЛА, ЛА…
Тра,ла, ла… живот бежи…
Тра, ла, ла… живот тутњи…
Страх сваку пору јежи,
окрећем леђа слутњи.
Крећем животу светлом,
поток у океане води.
То што је у души лом,
телу не сме да нашкоди.
Прекрива зима обрис јесени сиве, суре,
јер мекан као душа тихо провејава снег.
Друмови болно јече због коња који јуре,
да пре сутона раног стигу на далеки брег.
Образи дачји пламте, јер хитре санке језде,
па им у оку блиста дрворед снежних јела.
Певају песме нежне, једно уз друго се гнезде
и траже у даљини обрис маленог села.
Испред њих црна сенка? К’о хрт за жељним пленом
одважно смешним трком проходи нестали пут
лајави авлијанер,који долином сненом
ниском растињу љуби одавно увели скут.
Кућерак сам у даљи! Пред њим моћан к’о земља
салашар стари маше, нуди им грлени смех.
Од туге да л’ је саздан, ил’ чудесног безвремља?
шта је самоћа вечна, да л’ благослов или грех?
Отац стамен к’о стена нежним погледом зари
чуперак, што испод капе изниче као цвет!
Док у немој даљини гаврани црни, стари
вију по суром небу , свој можда последњи љет?
Недалеко од села сумрак их нагло хвата.
Са првим дахом ветра мећава креће снежна.
Мајка бела од снега широм отвара врата,
испреже коње, љуби дечија лица нежна!
Уз одсјај петролејке, са шољом врућег млека,
крај старе, топле пећи тону у најлепши сан.
За њим пристиже други, бескрајан као река.
Јутром их буди нови, сунцем необљубљен дан!
ПРАЗНИНА
Осећам чудну празнину,
док крај мене, у парку,
на клупу седаш.
Вoлeћу те кад не будеш овде,
сад те само гледам.
Сад те само гледам,
а мисли пролазе кроз главу.
Вoлeћу те некад,
сад самоћу желим праву.
А заљубљени парови,
крај нас полако пролазе
и радо плаћају казне,
што траву парка газе…