
ТРА, ЛА, ЛА…
Тра,ла, ла… живот бежи…
Тра, ла, ла… живот тутњи…
Страх сваку пору јежи,
окрећем леђа слутњи.
Крећем животу светлом,
поток у океане води.
То што је у души лом,
телу не сме да нашкоди.
Све што се около окреће,
одсјај је, још једна обмана.
И кад живот поразе намеће,
из сломљене, избија нова грана.
Тра, ла, ла…зато певам…
Тра, ла, ла…зато плешем…
Живот је само један,
ко не схвата и не беше.
То ко не зна, тај тек живи
и небом, ко дуга прoлeти.
Ја бих кроз живот овај сањиви,
све чари света да осетим.
Тра, ла, ла… зато певам…
Тра, ла, ла… зато плешем…
Тра, ла, ла… о љубави сневам…
Тра, ла, ла… том ватром понешен…
© Љубодраг Обрадовић
(Прочитано: 80 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.486 пута)