У руци носиш петролеј
кад крене по злу,
ти запалиш и одеш.
Није све тако лако,
испречи се стење
и нико га померити не може,
док твој ум не уђе у њега
и помериш га ко перце
које лелуја и њише
у оним опанцима од свиле,
ти се правиш да је све како треба,
не знаш, ако носиш петролеј,
да не можеш да запалиш жеље
у теби, које се туку и да их одведеш
на оно место где доброта царује умом,
у оним опанцима од свиле.
Дан: 12. новембра 2023.
Veliki dani
Ovo su dani veliki
kad bi o slobodi
trebalo pevati,
iskreno, odlučno, čisto!
Al’ pesma naša
sa lelekom, tužnih
predaka naših,
koje postidesmo,
ovakvi kakvi jesmo,
jetko se meša.
Do neba odzvanja tuga
što ponos velikih sakriva.
Opmena je reč svaka,
jer oni i nemoguće su mogli.
A unuci njihovi, glave
su pred životom savili
sebični, sitni i mali.
Kao da su pred životom
uplašeni zastali.
Ne, ne verujem u tu priču.
Otadžina se kao majka voli
i kad je teško i kad boli.
I kad pogrešne noge
njenim poljima gaze.
Sve je prolazno,
i ništa nije do veka.
Na tebe, na mene,
na nas, ova izmučena
zemlja čeka.
Zato hrabro svi dignimo glave.
Da ne bude da su
mnoge uzalud pale.
I gde god hodali,
gde god živeli,
setite je junaka
od kojih ste nastali.
Koji i kad su gubili
veliki su bili,
i o zemlji svojoj
ponosno pevali!
Svetlana Tadić
Ljubav i bol
Kad čovek nesmotreno
dirne u ono što se
ne dira
Kad se suzama
majčinske oči napune
one iste što su
blagošću svojom
tešile i lečile
i bolesnu dušu milovale
Tad teško bude
I za stene
ne za obične ljude
Srce se na pola odeli
a svi bi delivi da
budu celi
Bol tada huhti i zavija
duša se grči i uvija
sjaj u očima zgasne
i tuga caruje
do u sate kasne
Kad se dirne u ono
što se ne dira
tad srce stegni
na oltar istinu stavi
I ne daj mislima crnim
da caruju u glavi
Olujni ce vetrovi proći
Talasi veliki, jaki
postaće nemoćni
U tišini sebi pruži šansu
da nemire kroz miran
hod smiriš
Da uprkos svemu
Voliš
I ljubiš
I ziviš
Naučenu lekciju upamtiš
i mir u carstvo svoje vratiš
I shvatiš
sve se ljubavi dele
i sve su ljubavi vredne
jedino kad su cele.
Svetlana Tadić
TEBI OKAC-Miroslav Krnjeta
Noć klizi niz Zemun
zvezde ljube dunavske obale,
dve duše na reci procvetale
na mesečini nosi ih ljubavni čun.
Dala si mi ruku pored dunava
dodirom ostvarili željeni san,
taj nezaboravni poljubac beskrajan
na mome krilu srce tvoje spava.
Sutra za nas nije postojalo
za tu noć,taj poljubac srce je kucalo,
ljubio sam ti uspavane okice
gledao i mazio crvena golubice.
Pala si na moja ramena
dobio sam poljubac života,
dunav pamti zvezdanu noć
teče rekom uspomena za sva vremena
zorom smo isplovili na zlatni horizont
zaljubljeni caklile nam oči kao dijamant.
OKOVI U NOĆI-Miroslav Krnjeta
Crno kamenje pritiska um
hiljade misli srce uzburkalo
noćas mi je tama kum,
drhtim izdaje me telo.
Kakva jeziva paklena noć
sedim izgubljen spuštene glave
ščepala me užasna nemoć
strahovi u duši borave.
Ne ostavljaj me noćas anđele
molim te dođi pored mene sedi,
misli furije rado bi me pojele
anđele zaštitniče pomozi,haos pobedi.
Kroz prozor ulaze svetla zraci
sviće zora nestaju pomračine koraci
okovi uma,bastilja duše izgorela,
anđele tu si Bogu hvala.
БЕЛИ КАМИЧАК-Здравка Пап
Бели камичак
испред ока
такмичи се са ветром
и носи све моје заблуде и страсти
где ноћ вара успомене
и такмичи се снагом воље
да израсте у белу ружу
и забележи сва надања
да оживи и прекрсти камичак
обасја прошлост и будућност
у једној реченици
ја сам твој и ти си моја!