Добродошли!
Укус јабуке
на грани цвета,
спремна за тебе.
Мирише на љубав…
Лила јоргован
краси срце,
плава љубичица
мирисом ме буди.
Срце за тебе чувам.
Немој ми рећи
да ме не волиш,
да твоја нисам.
Не буди ме,
остаћу у мраку
зору да чекам,
без усана твојих
не могу и нећу.
Јабука румена
за тебе спремна,
другу немој
да пробаш,
укус није исти,
устрели је и узми,
у срцу је лечи
да процвета,
из корена за
тебе је никла.
НА КОЈУ СТРАНУ
Чудна времена пријатељу драги!
На ражњу пече се Месец
Човек га окреће,
Сунце леденом оловком пише
Ледници се усијали
Мирише изгорела риба
Гори уље на тигању.
Звезде занемеле
Тишином разговарају
У болу ране превијају
Питају се
На коју ће страну.
Земља нам брекће
Од чемера и беса
Поцепаних рукава и скута
У Свемиру лебди, лута.
На коју страну
Пријатељу драги?
Где смо оно погубили
Наду и опанке
Тражећи сунце што високо тумара
Хоће мало хлада
И један удах ваздуха чиста.
Јели ово крај
Пријатељу драги?
На шта ће мо обојке сушити
Ако престану кише и олује?
Да ли по печеној месечини
Још можемо наћи
Неко зрно умрле среће
Међ’ два камена
У нашем Лазу поред реке
Где некад босим ногама
По змијамама газисмо
И тражисмо наду.
На коју страну
Пријатељу драги?
У ова црна и зла времена
Кад уместо живота
Само смрт се сеје
Испред нас стоји усијана стена
Иза нас остаће само сена.
На коју страну пријатељу драги?
Драгојло Јовић
TRAGOVI
Preda mnom leže dva preteška puta
Ledom okovana i trnjem posuta.
Jedan mi je poznat…
Znam mu svaki kamen, prepreku i bedem…
Prelazih ga teško
Nogu okovanih, očiju vezanih.
Put težak, trnovit, prelazim lagano
Padam, posustajem,
Duša mi krvari, al ne odustajem…
Pa moram do kraja- to je moja bitka
Idem bez odmora….
Svima ruku pružam, svima srce dajem
Al ne odustajem.
Nazire se i kraj, prepreka sve manje,
Nikada mi staza nije lakša bila.
Tragovi moji ostaše na putu,
Tragovi ostaju, al mene tu nema…
To nije moj put
Otrežnjenje boli i duša mi plače…
Tuđim putem hodah, tuđi život živeh…
Tragovi ostaše, a mene tu nema…
Na drugome putu trnje neprobojno
Teškom se mukom probijam i krećem
Ka starom se putu više ne okrećem
Biram onaj teži, meni nepoznati
Noge mi nisu okovane više
I jasno vidim, a duša mi peva…
Hodam teško, sporo, padam, posustajem
Rane mi krvare, al ne odustajem….
Breme teško nosim
Pa tragovi dublji ostaju na putu
Tragovi ostaju i mene tu ima…
Dragana Stevović
Истичем из крвотока који се зове срећа
И желим да напојим све оне који су жедни
И који су гладни љубави, радости и пажње
Истичем из неразумевања и зависти
Која је постала нешто нормално и боји се
Да устане из себичности, мржње и страха
Истичем из немоћи, тишине , самоће и беде
И не могу ништа да променим у људима који
Су дигли руку сами на себе и не знају шта раде
Истичем и журим да нестанем са лица земље
И постанем истина и правда која ће покорити
Издајице и ђавоље слуге у тами и незнању