ВРЕМЕ ЛИТУРГИЈСКО – Душан Комазец

Пред нама плавет неба далека, недосежна,
мирис тамјана као доносиоца „тајни”.
Звук звона литургијских буди сећања нежна
на време опроштајно, када бејасмо кајни.

Без апостолских јада и литургијских хтења
нисмо спознали Христа, „који по води ходи”?
Смрт се „прославља” овде, а не моћ Васкрсења!
Да л’ смо у лађи, којом ка спасењу се броди?

Наше су таме ушће тмини гушћој од мрака,
јер не „оваплотисмо” суштину постојања.
Осводили смо „покој” на вапај тужних рака,
на четрдесет дана братског саосећања.

Премда светиња наша к небу се горостаси
ту нисмо чести гости, а Славска су нам хтења?
Кажу да нисмо верни, икона зид нам краси.
Ми прослављамо Божић и „ време” Васкрсења!

Где смо прикрили грехе? У неком мрклом мраку,
јер ту неприродност Господ нам није дао.
Непоимањем Духа души копамо раку.
Да л’ смо се покајали? Јабуку свак’ је брао!

Наше су чаме, таме неосенченог вида,
палате у којима свевидење се збива.
Наши су трнци, дамар давно несталог стида,
страх од „ колевке” нове? Шта ли се „тамо” скрива?

ZABORAV- Dragan Milošević

ZABORAV

Odlaziš ?
Nakon svega Ti odlaziš.
Ne, ne traži izgovor
Nije Ti potreban.

Kad neko zaborav nađe
Njemu ne treba opravdanje.

Kad neko zaborav nađe
na sve one dane
provedene u zanosu
ljubavi i sreće,
na šetnje kraj reke,
na zagrljaje strasne.

Kad neko zaborav nađe
na poljupce od srca date
na sate šapata čiji svedok
perjani jastuk beše.

Kad neko zaborav nađe
na klupu u parku,
koja pamti sva obećanja
na vernost i ljubav večnu.

Kad zaborav nađe neko,
njemu ne treba opravdanje
zašto odlazi.

Zato idi.
Ne okreći se
I ćuti.
Samo ćuti.
Ne dozvoli
da reči pokvare,
sva moja sećanja iz
Tvog zaborava.

Dragan Milošević
26. 11. 2023.
B E O G R A D

ДЕТЕ-Здравка Пап

Међу длановима
грејем самоћу,
покривам очи
и играм се жмурке.

Стежем тугу,
очи да јој поплаве
берем љубичице
и стављам их у њедра.

Летим по небу
и скупљам жеље
цртам дугу
и рукама играм.

Међу длановима
чувам звечку
и правим се
да сам дете.