ПАОРСКА РУКА
Сваког дана у свануће,
док бркове своје глади,
паор гледа с трема куће,
шта ће прво да уради
Вазда прво ватру ложи,
па кукуруз онда круни,
затим марви, он положи,
па корито водом пуни.
Воће зрело, њега зове,
а жетва се већ примиче,
да ли брати сад плодове,
ил` да жито с њиве миче.
Шетајући, њиве рубом,
нежно паор с ногом гази,
и са руком својо грубом,
од пшенице класје мази.
Летина ће добра бити,
труд ће његов да награди,
амбаре ће напунити,
биће хране за чељади.
Сваки паор прти муке,
ал` чин ради племенити,
све паорске свете руке,
зато треба позлатити.
Аутор: Љубиша Ж. Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ
„Најслађа је храна она, коју си сам створио.“
Мохамед
Нови Сад, 2015 љета Господњег