ПАОРСКА РУКА

ПАОРСКА РУКА

Сваког дана у свануће,
док бркове своје глади,
паор гледа с трема куће,
шта ће прво да уради

Вазда прво ватру ложи,
па кукуруз онда круни,
затим марви, он положи,
па корито водом пуни.

Воће зрело, њега зове,
а жетва се већ примиче,
да ли брати сад плодове,
ил` да жито с њиве миче.

Шетајући, њиве рубом,
нежно паор с ногом гази,
и са руком својо грубом,
од пшенице класје мази.

Летина ће добра бити,
труд ће његов да награди,
амбаре ће напунити,
биће хране за чељади.

Сваки паор прти муке,
ал` чин ради племенити,
све паорске свете руке,
зато треба позлатити.

Аутор: Љубиша Ж. Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

„Најслађа је храна она, коју си сам створио.“
Мохамед
Нови Сад, 2015 љета Господњег

Новембар

Док лију кише низ прозоре
Господе Боже вољени
Дај да се множе и зрију
Плодови љубављу сољени…

Гргоље мали потоци
Вода се слива, слива…
С нама су наши праоци
Што вјекују испод њива.

Набреклом сисом облака
Прамајка хоће да подоји
Шапуће обилним кишама
Жива сам жива, постојим.

Кише тешке плаховите
Грмљавине у даљинама
Брбоље људи молитве
Свевишњем у висинама.

Теку вруљци низ прозоре
Господе Боже вољени
Нека се множе плодови
Прастаром љубављу сољени.

Модрило и црнило царује
У мокрим морским собама
Дај нам да кише престану
Да изрони друга обала…

Сигурност да нам дарује
У небеском вјечном кругу
Ново сунце да царује
Јаје да опјева дугу…

VREME ZLA – Branko Mijatović

V R E M E Z L A

S puškom u ruci kad pođoh u rat,
dok lile su tople majske kiše,
ne znah da zgodiće se sunovrat,
da ti i ja baš nikada više.
S puškom u ruci kad pođoh u rat.

Davno je bilo, al` sećam se još,
kad` brat je nožem pod grlo bratu,
život ne beše vredan baš ni groš,
topovsko meso zgazi granatu.
Davno je bilo, al` sećam se još.

Umorna vojska u rovu drema,
urlik haubica, vrište tela,
novi se napad pred zoru sprema,
sažeže, sprži, poslednja sela.
Umorna vojska u rovu drema.
Настави са читањем “VREME ZLA – Branko Mijatović”