Добродошли!
Možda
Kad život zarobiš čekanjem
vreme više ne postoji
umorno ti srce
prolazeće dane broji
Kad život zarobiš čekanjem
od sebe skrivaš nadu poslednju
da je ne urekneš
Kad život zarobiš čekanjem
nižeš želje i snove
tražiš uporno čarolije nove
da zaborav pobediš
da čekanje ne ozlediš
Kad život zarobiš čekanjem
čekanje ti svetinja postane
ako predugo ono potraje
možda imaćeš sreće,
možda zaboravićeš
šta si čekao
možda, napokon,
više te čekanje boleti neće.
Svetlana Tadić
Боже мили зар има смисла
сањати бриге и радости
лечити ране и волети птице
које полете и никад се не врате
у своје гнездо и своју младост
зар могу живети подељена
у два тела у два ока и две руке
и бити успомена која понекад
залута у твој живот и твоје
срце
зар могу живети без живота
и лечити ране горе од смрти
кад си ти мој живот и срећа
која ме чува да не полудим..!
Ти добро знаш
да не знам да ћутим
и да ћу причати свима
да те чекам и да се враћаш..!?