Добродошли!
Рањен ор`о, врх Тимора кружи,
замахује моћнијем крилима;
гором лута за својим милима,
за вољеном, за тићима тужи.
Летео је дуго висинама,
кружио је кањонима река;
мислио је и њег` неко чека,
бар у пустим, чемер дубинама.
Ал не нађе нигда о њим трага,
нити трага, а нити абера;
болно срце, кући зове, тера,
рањенога, издала га снага.
Пуче срце, крило се саплете,
смртно рањен, aл` бездан надлете.
ЛЕПТИР
Пoлeтео је у зао час,
лептир у пламен.
Многи од нас,
остали су мирни,
без зуба и жеља.
Спотакао се на пањ
и заменио га за тренутну бол.
Сво су зурили у њега,
а он је био тако сам
и тако јадан.
Настави са читањем “ЛЕПТИР – Љубодраг Обрадовић”
Залутали сте одавно
Без жеље да се вратите
у тамници сте грехова
И нема наде да схватите?
Иза вас само згаришта
И пуста српска огњишта
А тек они што се расејаше
Ни нерођени вас не плаше?
Настави са читањем “ЗЛОСЛУТНИ ДАНИ … – Сандра Сања Мајра Миладиновић”
ДОЛАЗАК
Песма је моја дошла к`мени,
нисам морао ја да је пишем,
требало је да се склоним,
да пратим стазу, која ме води,
кроз тајне давне, којима дишем.