Дан: 13. новембра 2023.

Praštaj il’ ubij

Lako je kad gubiš od najboljih
u fer igri, poštenoj
lako je kad daš sve od sebe i više, a gubiš
lako je kad ulaziš u ravnopravnu borbu pa sreća pretegne, odluči
Lako je i kad izgubiš
dobijenu bitku u kojoj si časno poginuo
sve je lako
osim kad prljavu igru gledaš
stradanje nevinih, poštenih
Jebi ga, nisi Bog ti
ne odlučuješ ti
ne možeš da zgromiš kretene koliko god to zaslužili
a ne možeš ni da gledaš
E, tad budi majstor pa lakom odluku načini
imaj petlju da drekneš da se do neba čuje
znaš, jači su
znaš, sve im se može
samo se prekrsti i reci
sad pomozi Bože,
ako te ima, ako te uopšte zanima
ne molim te za sebe
već za čeljad nemoćnu
učini da zlo dobije kaznu
u okove ga strpaj
ako se ja ne bojim, koju
živu rastrgnuti mogu
čega se bojiš ti
nedostižan, svemoćan
i nevidljiv
Ili ti je svejedno, lako
da gledaš kako se
i oni po tvom liku stvoreni
za prevlast, za zlo se
bahato bore
a onda se na tebe pozivaju i skrušeno,
ponizno, lažno
ka tebi gledajući za
oprost grehova mole
Lako je reći da svi smo tvoja deca
lako je lagati i sebe i druge
ali nikako lako nije
pokazati i tebi zube
pa neka bude što bude
bolje i časna smrt
sve je bolje
no živeti lako
dok gazi te svako
praštaj il’ ubi, tvoja je volja
lako je spaliti
lako uništiti
teško je biti od sebe bolji
teško je živeti tamo
gde caruju najgori
a i oni postoje i traju
sve po tvojoj volji.
Svetlana Tadić

БОЕМ И ТРИ ЛУДАКА – Андреја Ђ. Врањеш 

БОЕМ И ТРИ ЛУДАКА

У авенији града што дрема,
Упознах давно старца боема,
био је скупљач тешких дилема,
биле су  велике.
Скупио их је  у конфоран џак,
да цео немир,
баци у Свемир.

Три лудака,
дођоше до чудног џака.
Упита један,
јел шта шушка? Други рече,
нашли смо пун  џак  дилема
и ничег другог  да у њему нема.
Видим при дну слику Броза Јосипа.
Одгурни све што дубље у мрак,
у бесу врисну средњи лудак.
То су одлуке ДРОГОГ Авноја,
у њима стражари параноја.

Настави са читањем “БОЕМ И ТРИ ЛУДАКА – Андреја Ђ. Врањеш “

( sonet 306.)

Znam, prijatelje sreća pribavlja,
znam da nesreća ih proverava;
znam da sitnica ljude rastavlja,
znam da korak je do zaborava.

Znam ja da sit gladnom ne veruje,
znam da crvena je krv svih ljudi;
znam, nemaština svetom caruje,
znam da sve gore su ljudske ćudi.

Znam ja da je čovek čoveku vuk,
znam kako Kain ubi Avelja;
znam zašto ovlada ljubavni muk,

znam zašto prazna mi je postelja.
Znam ja da proći ću ispod duge,
znam da proći će zemaljske tuge.

Настави са читањем “( sonet 306.)”