Kad čovek nesmotreno
dirne u ono što se
ne dira
Kad se suzama
majčinske oči napune
one iste što su
blagošću svojom
tešile i lečile
i bolesnu dušu milovale
Tad teško bude
I za stene
ne za obične ljude
Srce se na pola odeli
a svi bi delivi da
budu celi
Bol tada huhti i zavija
duša se grči i uvija
sjaj u očima zgasne
i tuga caruje
do u sate kasne
Kad se dirne u ono
što se ne dira
tad srce stegni
na oltar istinu stavi
I ne daj mislima crnim
da caruju u glavi
Olujni ce vetrovi proći
Talasi veliki, jaki
postaće nemoćni
U tišini sebi pruži šansu
da nemire kroz miran
hod smiriš
Da uprkos svemu
Voliš
I ljubiš
I ziviš
Naučenu lekciju upamtiš
i mir u carstvo svoje vratiš
I shvatiš
sve se ljubavi dele
i sve su ljubavi vredne
jedino kad su cele.
Svetlana Tadić
