Добродошли!
РАСИНА…
Она ме буди
тепа ми речи
које ни мајка
није смела
она ми душу
лечи шапатом
и прича тихо
вечности дела.
..
Не дирајте ме
не зовите ме
док занесена
ходам пут ње
журим да спере
са ове душе
све немире
због издаје…
Настави са читањем “РАСИНА… – Сандра Милaдиновић Мајра”
Жеђ је моја
опака и врела,
и сита и гладна,
у срцу искрености.
У борби за живот
све је наопако,
у грабежу који те тера,
да прескочиш савест.
У жеђи опстанка
треба ти искрена душа
која ће угасити немир
и певати у надахнућу.
Жеђ је самосвесна
и није ни мало лако,
у њој је пресушило
све оно што желиш.
Prokleta misao razum mi mori,
u predvorju svetog blagovališta;
može li sasvim srce da sagori,
da od ljubavi ne ostane ništa.
I ne čujem reči kojim mi sude,
blagodarno dižem dželatu čašu;
gledam u meni nekad drage ljude,
osmehom nazdravljam gnusnom muktašu.
Iskonski porivi savest mi vode,
do ljubavi više nije mi stalo;
hoću da letim nad poljem slobode,
jer duša mi nije ljudska ni malo.
I da li da tražim oprost od Boga,
što čemerom moja puni se čaša;
zbog večnog mi mira božanskoga,
pijem iz bokala gnusnog muktaša.
autor
Jovica N. Đorđević