Odustati necu!
Nek boli.
Vinucu se u visine,
skoncacu na dnu dubine,
ali odustati necu.
Opet ce zora
otvoriti moj dan,
boricu se dok sam ziva.
Ostvarice se dugo, predugo,
sanjani san.
Odustati necu,
jer imam kome,
jer imam sta da dam.
Ne prihvatam
vreme
ni bol
ni tugu.
Odustati necu, jer znam,
iza nekog ugla,
posle neke kise,
videcu dugu, moju tuznu
i vernu drugu.
I zapevacu grlato,
snažno.
Život je čudo i ništa drugo
nece biti vazno.
Kao zavet bogu dat,
živi u meni
želja živa i san.
Odustati necu
makar hodala
po trnju večno,
dan po dan
sat po sat.
Svetlana Tadić