Драган Матејић – ПОД ДЕДИНИМ ОРАХОМ – промоција нових књига

Rating: 10.00/10. From 1 vote.
Please wait…

У Великом Шиљеговцу, 14.5.2023. године одржана је ретроспектива стваралаштва Драгана Матејића у којој су предтављене две књиге: ШИШАЊЕ ИЗ ДВА ДЕЛА и АЕРОДРОМ – ДРАМЕ И КОМЕДИЈЕ. У програму су између осталих учествовали Јелена Протић Петронијевић и Лидија Ужаревић из КЦК, као и Светлана Ђурђевић – заменик преседника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Саша Милетић, Мирко Стојадиновић, Милосав Ђукић Ђука, Првослав Пендић Пенда, Олга Раденковић, Бата Костандинов, Дејан Ристић, Драган Ракић Сингер и други… Наравно аутор књига и самог прогрма са богатом трпезом био је  Драган Матејић, па не кажу после узалуд да је од сваке Књижевне вечери боља  Књижевна  вечера! Уживајте у фотографијама које је снимио Милосав Ђукић Ћука.

ТРАЖИЛА САМ ГА СВЕЋОМ

Пада летња киша па само музе, разблатило се, не мож` нигде од куће да се иде. Седимо тако у кући, ма сврби ме нешто. Толико ми то да не могу пред свекра и свекрву да се изразим, да ти кажем за то. Мој Драгоје напео краци у кревет и дремка а ја му дворим оца и мајку, дворим тако и мислим, уједаред велим Драгоју: – Дижи се човече да идемо оно сено да пресложимо на тавану, знаш да смо га пред кишу само журно набацали да не покисне. – Не могу жено, спава ми се. Кад он помену то спавање, мене и нос засврбе. Тад му пред родитељи` подвикнем, колико да виде да сам радна. Он прогунђа нешто и пође. Попнемо се на таван од штале, а сено мирише, мирише, а меко ко душек.. Набацамо сено на гомилу па Драгоје крену да га гази и збива да више стане. Подбочим се на вилу и гледам у њега, тад ме засврбе најјаче. – Дај – велим – да набацамо на гомилу па да збивамо заједно. Он се изгледа тек тад опасуљи. – Значи због тог` си ти толико орна за посао? Виде сирома` да не мож` да се извуче, па леже врз мене. Кренемо по сену, а оно иза нас ко да је прошао онај ваљак од путну секцију. Таман сам јадна почела нешто лепо да замишљам, кад пуче таванска греда од велики притисак те се ми стрмекнемо доле у јасла пред краве. Морало
је тако да буде кад овај мој зап`о ко руднички бик. Ја, ево, лежим на ортопедско већ недељу дана, Драгоје ми спрат ниже, где се пипнем боли, а сврби, не питај.

ОШИШАНИ СМО ДО ГЛАВЕ, ОДАВНО – Љубодраг Обрадовић

Кад човека познајеш лично, дуги низ година, није лако да пишеш приказе његових књига, а да део из тог познанства не стекне право, да се у тој рецензији и појави. А и то је на неки начин и добро, мада многи кажу да није објективно. Како није?

Ко не познаје аутора књиге, него о књизи суди само на основу прочитаног, може бити у заблуди. Слаткоречивост писца може га завести да донесе погрешан суд? А ја нисам у тој ситуацији, знам га ко две паре у џепу!

Дакле, Драган је до сада написао много књига… И у њима објавио афоризме, епиграме, скечеве, једночинке, сценарије, радио драме, позоришне драме, поезију… Али кратке приче до сада није објављивао као самостално издање. А писао их је… Ваљда му је остао жал што је у основној школи увек на писменом задатку, (који је у ствари био увек кратак), никад није добио већу оцену од 3+. Како му је наставник српског објашњавао, рад му је био одличан и зато је ту онај плус, али пошто је кратак, онда је оцена тројка.

Драган је прошле године прославио 50 година, како он каже, „књижевног рада и нерада“, па је тако дошао и ред да објави и књигу са кратким причама, којих се баш накупило… И тако је са књигом ШИШАЊЕ ИЗ ДВА ДЕЛА заокружио свој стваралачки опус.

Али не плашим се ја за Драганово будуће стваралаштво. Пред њим су нови изазови, да се филм доживљеног и преживљеног, који је у његовом мозгу већ снимљен, разлије на бели папир. Пред њим је да се нагомилано животно искуство, које је просејало трагове о стварности, која је више сурова него смешна, спаковује у роман, са циљем да нас замисли и насмеје…

Ја Вам нећу препричавати ове кратке приче. Њих морате сами прочитати и тако стећи свој суд, јер су приче кратке и животне и можете их прочитати по две уз кафу…  А такав приступ се и уклапа у поенту овог приказа, јер сам се одавно придружио онима који мисле да о писцу, био он песник, прозаиста или сатиричар, најбоље говори његово дело и да критичари и тумачи онога шта је писац хтео да каже, ту процену коју ће читалац читајући дело стећи, само кваре”.

И зато, прочитајте Драганове кратке приче и знаћете да је његов роман већ написан и да се по њему може снимити и филм, баш онај из Драгановог, а и наших живота.

Љубодраг Обрадовић

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ:


Драган Матејић, сатиричар, драмски писац и писац за децу, рођен је 1950. године у Великом Шиљеговцу. Објавио је књиге хумора и сатире: Провера знања, Убило се време, Грешне мисли, Писање низ ветар, Рам за нашу слику, Сламка спаса, Загу(б)љени у невремену, Новокомпоноване мисли, Бег од памети, Распеће Србије, Бабадедићи и Завичај на брду душе. Сарађивао је у многим писаним медијима а највише трага оставио је у издањима Ошишаног јежа и Радио Београда. Превођен на Бугарски језик. Награђиван је много пута за разне књижевне жанрове. Прошле године прославио је педесет година књижевног рада и нерада.


Фотографија аутора књиге, Драгана Матејића ”Комплетан мени” на којој је и он, награђена je првом наградом на Међународном конкурсу за фотографију у Рожајама 2016. Тако је заслужила и ову награду: Да буде на корицама књиге ШИШАЊЕ ИЗ ДВА ДЕЛА. /Аутор/

(Прочитано: 69 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 758.538 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif